Šabac puca po šavovima, Zelenović se uzda u strance

Posted on by Miroljub Mijušković

Pred treći krug izbora zaposlenima u gradskoj upravi najavljeno kašnjenje zarada, iako para navodno ima u budžetu – U javnost procureli kompromitujući audio-snimci

Lider stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, dosadašnji gradonačelnik Šapca, u nedelju preko društvene mreže „Tviter“, zamolio je zaposlene u Gradskoj upravi da budu strpljivi, jer, kako je napisao, „u narednim danima ćemo imati problem sa isplatom zarada, ali to nas neće sprečiti da istrajemo i pobedimo mafiju“. On je još poručio „borićemo se do Strazbura, ako treba“, ali je „tvit“ posle više negativnih komantara uklonio. Zbog konstantnog ponavljanja i prolongiranja završetka lokalnih izbora Šabac već puca po šavovima, a ulje na vatru danas je dolio i audio-snimak na društvenim mrežama na kojem se jasno čuje da Zelenović više brine o svom budućem političkom angažmanu nego o interesima građana.

Plašeći opštinske činovnike, šabački gradonačelnik je demantovao samog sebe, jer je nepunih 48 sati ranije na preskonferenciji izjavio da „grad nesmetano funkciniše i da danas (petak) na računu ima preko 200 miliona dinara“. „Novac se troši prema odlukama koje je donela Skupština grada Šapca, zna se gde ide svaki dinar. Ni na koji način, iako će priliv biti manji zbog epidemije, budžet nije ugrožen“, odgovorio je Zelenović na pitanje kako se do sada nezabeležena politička situacija u novijoj istoriji grada odražava na rad organa lokalne samouprave, javnih preduzeća i ustanova.

Šapčani će po treći put na izbore, na pet od ukupno 100 biračkih mesta, po odluci Gradske izborne komisije izaći u subotu 3. oktobra. Iako je Zakon precizirao da se izbori moraju ponoviti u roku ne dužem od sedam dana od dana donošenja rešenja Upravnog suda (20. septembra), komisija u kojem većinu članova imaju odbornička lista „Šabac je naš – Nebojša Zelenović“ i satelitske grupe građana prolongirala ih je još jednu nedelju uz obrazloženje da „nema tehničkih mogućnosti da se organizuju ranije.“ Možda bi bilo razumljivo da drugi krug izbora, na znatno većem broju biračkih mesta (27) nije održan u zakonskom roku.

Dosadašnjem sazivu gradskog parlamenta četvorogodišnji mandat je zvanično istekao 5. maja ove godine, s obzirom da je tog dana 2016. održana konstutivna sednica na kojoj je Nebojša Zelenović izabran za gradonačelnika. Međutim, iako su lokalni izbori u svim gradovima u Srbiji već bili završeni, 4. jula ove godine održana još jedna sednica Skupštine grada, na kojoj je Zelenović zatražio i dobio saglasnost odbornika za uvođenje vanredne situacije u gradu, posle čega su izbori prolongirani do 5. septembra. Kalendar kaže da 4. oktobra, dan po trećem ponavljanju izbora, ističu puna tri meseca od poslednje sednice lokalnog parlementa, a što bi moglo da bude povod za uvođenje prinudne uprave.

U Gradskom odboru Srpske napredne stranke u Šapcu odavno ukazuju da dosadašnji gradonačelnik politički zloupotreljava GIK i usmerava odluke komisije kako bi što duže ostao na vlasti, s obzirom da je prema raspoloživim rezultatima ubedljivo izgubio izbore. Lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ sa grupama građana koje su u međuvremenu ozvaničile saradnju sa SNS-om trenutno ima duplo više mandata od koalicije okupljene oko Zelenovića, i to sa tendencijom da razliku povećaju posle ponavljanja glasanja na pet birališta.

I članica predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović danas je ocenila da je “bar deo energije koju ulaže u održanje na vlasti Zelenović uložio u stvaranje uslova za bolji život u Šapcu, danas bi grad imao manje problema i nerešenih pitanja”. “Ali, pošto je Zelenoviću borba za fotelju mnogo veća motivacija nego rad u interesu građana, zato je i izgubio poverenje. Krajnje je licemerno da se neko ko je delio Šapčane na građane prvog i drugog reda prema tome za koga glasaju i ko je izgubio izbore u svojoj lokalnoj samopravi danas poziva na traženje pravde u Strazburu”, izjavila je Mihajlovićeva.

Da li je otezanje završetka lokalnih izbora i provociranje uvođenja prinudne uprave način da dosadašnji šabački gradonačelnik sačuva ličnu političku budućnost? S obzirom na audio-snimak njegovog razgovora sa najbližim stranačkim aktivistima 25. septembra, a koji se neočekivano pojavio i zapalio društvene mreže – jeste.

“Vi sad imate dva politička pola u Srbiji. Jedan je skoncentrisan oko Vučića, drugi oko Đilasa. Nema trećeg. I sad je ideja da napravimo nešto za šta ljudi hoće da glasaju. Eto nekako, ako to mogu tako da nazovem, našom političkom veštinom, mi izađosmo na nekakvu poziciju da smo tu neki borci koji bore se, ljudi izlaze, velika izlaznost na ponovljenim izborima… I izborili smo se za to, kad treba nešto da se priča sa strancima, da dobijemo istog trenutka termin i idemo da pričamo. Očekuje se od nas, da bismo bili podržani u punom kapacitetu, u vrlo kratkom vremenu, da se napravi to treće, to za šta ljudi hoće da glasaju. Hoćemo i uradićemo to što se od nas očekuje, jer je to u našem inetresu”, rekao je, između ostalog, Nebojša Zelenović u audio-snimku čiju autentičnost nije demantovao.

Kako su nastali Čivijaši

Posted on by Miroljub Mijušković

Korona je ove godine otkazala Malogospojinski vašar i poremetila Čivijadu, ali to nije razlog da se Šapčani i dalje ne ponose svojim čuvenim nadimkom

Druga polovina septembra je vreme u kojem se u Šapcu najviše svetkuje. Pod ruku idu čuveni Malogospojinski vašar i ništa manje poznata Čivijada, ovdašnji građani bi rekli belosvetski festival humora i satire. Ove, 2020. godine korona je neočekivano poremetila višedecenijski ritam: vašar nije održan, a Čivijada je obeležena u znatno skraćenom formatu, više vituelno nego na ulicama.

Panađuri u Mačvi (Šapcu) i Podgorini pominju se još u 14. veku, u doba Kneza Lazara Hrebeljanovića, a sve do početka Velikog rata grad je imao dva vašara, još jedan o Đurđevdanu. Kao manifestacija u slavu šeretskog duha, Čivijada je zaživela 1968. godine, ali su svoj nadimak, kojim se, kako je to sročio stari, sada počivši novinar Vitomir Bujišić, Šapčani ponose i prepoznaju u školi, vojsci, kafani, ratnom jurišu, bežaniji, na svadbi… oni dobili čitav vek ranije. A pominju se bar četiri varijante.

Prema prvoj priči, njeno veličanstvo – šabačka čivija vezana je za valjevskog trgovca Marka Kabalu, koji je po ovim krajevima prodavao na veliko rakiju. Po obavljenom poslu voleo je da se karta, zbog čega je često navraćao u Šabac, gde je za kockarskim stolom ostajao po dva-tri dana. Za to vreme, Šapčani bi podnapili njegove rabadžije, istočili veću količinu šljivovica i umesto nje u burad nasuli vodu.

Kažu da ni Kabala nije ostajao dužan. Tako je jednom prilikom u kafani kod svog prijetelja i velikog šaljivdžije Mije Ražića na kartama dobio veću sumu novca, fijaker i dva vranca. Pogodba je bila da Šapčani fijaker doteraju u Valjevo i tamo ga predaju Kabali, koji je za tu priliku okupio veći broj svojih sugrađana. Pred samu primopredaju, gazda Mija je naredio svojim momcima da povade čivije iz točkova. Ne sluteći ništa, Kalaba se popeo na fijaker, poterao vrance desetak metara i – završio u prašini.

U Šapcu je 16. septembra 1906. godine izašao prvi broj lista za šalu, zabavu i satiru “Šabačka čivija”, koji ne nastanak gradskog nadimka ovako objasnio: “U stara vremena, kada su se seljaci vraćali sa šabačke pijace, pošto su prodali svoje proizvode, usput bi svraćali u kafane, kojih je tada bilo dosta u svim šorovima, a naročito na Kamičku. Popili bi onako s nogu, po jednu, a neko i po više čokanja ili satljika. Krenuvši kućama, počeli bi da se utrkuju svojim taljigama. Onako, napiti i veseli, jedan drugom bi povadili čivije sa točkova.”

Po trećoj verziji, Šapčani su čiviju izvadili iz fijakera, kojim se u njihov grad dovezao knez Mihailo Obrenović. Sav važan, vladar se vozao po gradu u kojim je gospodario njegov stric Jevrem Obrenović, a klavir svirala Jevremova ljubimica Anka, koja je svoju ćerku Katarinu nameravala da uda za skoro razvedenog kneza. Drugoj dinastiji (Karađorđevićima) naklonjeni Šapčani, uspeli su da knezu Mihailu izvuku čiviju iz točka, a otresajući blato s odela, on je samo izustio – “Čivijaši”.

U četvrtoj priči uloge su izmenili knez Mihailo i prvi novovekovni kralj Srbije Milan Obrenović, a poenta je ostala ista.

Prva Čivijada 1968. godine protekla je u znaku osnivanja Čiviške republike, sedme u tadašnjoj SFRJ, koja svoje mesto nije dobila u geografiji, ali jeste u budućim antologijama humora i satire. Za njenog prvog predsednika izabran je Mile Stanković, Šapčanin koji je Radio Beogradu vodio godinama najslušaniju emisiju “Veselo veče”. Već druga manfestacija zatalasala je javnost i dovela do zabrane lista “Čivija”. U štampariji “Politike” zaplenjeno je 10.000 primeraka čiji je urednik bio Milovan Vitezović, a autori tekstova Branko Ćopić, Vlada Bulatović Vib, Duško Radović, Matija Bećković, Brana Crnčević…

Čivijašku republiku ukinuo je 1992. poznati šabački pesnik Dragiša Penjin i ustanovio Čivijaško knjaževstvo, a sebe proglasio za čivijaškog knjaza. Posle njegove smrti 2000. godine Čivijada se ponovo vratila u republikanske vode u kojima je i danas.

 Najbolji na konkursu 2020.

U okviru Čivijade, već decenijama, organizuje se javni konkurs za izbor najboljih satiričnih priča, karikatura i aforizama. Ove, 2020. godine u kategoriji priče laureati su bili Ljubomir Ilić, Milko Stojković i Aleksandar Stojadinović (dve druge nagrade), kao i Vladislav Vlahović i Veselin Milićević (dve treće nagrade). Za najbolju karikaturu proglašen je rad Ivana Todića, druga nagrada pripala je Mići Miloradoviću, a treća (dve) Draganu Milutinoviću i Zoranu Mihailoviću. Od aforističara su nagrađeni Milan R. Simić (prva), Aleksandar Čotrić i Aleksandra Filipović (dve druge) i Zoran Đurović i Vasil Tolevski (dve treće).

Nastavlja se šabački izborni maraton

Posted on by Miroljub Mijušković

Upravni sud usvojio većinu žalbi SNS-a, ali i prihvatio prigovore ZZS-a na četiri birališta. – Ponavljanje ne može da promeni izborni rezultat, ocenio Darko Glišić 

Gradska uprava u Šapcu: Na pragu promena vlasti

Upravni sud u Novom Sadu, po žalbi odborničke liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, stavio je van snage većinu rešenja Gradske izborne komisije u Šapcu, koja je prihvatila prigovore liste „Šabac je naš – Nebojša Zelenović“ i poništila već jednom ponovljene lokalne izbore na 19 biračkih mesta. Zbog prijavljenih nepravilnosti, sud je dozvolio novi izlazak na birališta na svega četiri mesta – Donji šor, Drenovac, Šipurske livade i Mala Vranjska, a glasaće se još i u Ševaricama, gde je u izbornoj noći 5. septembra u kutiji pronađen jedan listić više.

Prigovore liste dosadašnjeg gradonačelnika Nebojše Zelenovića, lidera stranke Zejedno za Srbiju, sud je odbio jer u njima nisu istaknuti propusti od suštinske važnosti za povredu izbornog procesa.

Na pet biračkih mesta, na kojima bi izbori trebalo da budu ponovljeni, ukupno je upisano 5.808 građana sa pravom glasa. U prethodnom krugu, na birališta je izašlo 3.365 građana ili 58 odsto, od čega je za 1.628 glasalo za listu SNS-a, 1.002 za Zelenovića, a 356 za “Novi tim za Šabac”, treću najveću grupaciju koja je u međuvremenu najavila postizbornu koaliciju sa naprednjacima. U opticaju je malo glasova da bi mogli bitnije da promene dosadašnji rezultat – od ukupno 69 mandata u gradskom parlamentu SNS je sama osvojila 37, a sa novim partnerom čak 44.

Upravni sud je naložio ponavljanje izbora na biračkom mestu broj 18 u gradskoj mesnoj zajednici Donji šor, pošto je na tom biralištu glasalo 707 osoba, a u kutiji se (kao i u Ševericama) pojavio jedan listić više. Kao i u slučaju Ševarica, sud se striktno držao slova zakona da se u takvim prilikama birački odbor raspušta a izbori ponovo organizuju, iako je sporni listić bio neupotrebljen.

U Šipurskim livadama sud je poništio izbore, prihvativši prigovor liste Nebojše Zelenovića da je član biračkog odbora sugerisao jednom biraču da glasa za listu na broju jedan (SNS), ali i da je to isto učinio jedan građanin u Maloj Vranjskoj, pokazujući prstom svojoj supruzi kako da glasa. U Drenovcu će se na birališta ponovo izaći zbog prekršaja članice komisije za glasanje van biračkog mesta, koja je zaokružila broj na listiću umesto jedne starice za koja se ispostavili da nije bila svesna.

Na ostalim biračkim mestima lista “Šabac je naš – Nebojša Zelenović” tražila je ponavljanje izbora, prigovarajući da su jedan, dva ili nekoliko građana navodno telefonom snimili svoj listić, glasali ispred biračkog odbora, nisu pravilno savili listić pri ubacivanju u kutiju ili su posle završenog glasanja javno saopštili čiju listu su zaokružili. Sud je našao da ove primedbe jesu u skladu sa internim aktima koje je GIK doneo između dva izborna kruga – Uputstvom za sprovođenje ponovljenih izbora (30. avgust) i Pravilima o radu biračkih odbora (3. septembar), ali da one ne predstavljaju zakonski razlog i osnov za raspuštanje odbora i ponavljanje glasanja, niti su od uticaja na utvrđene rezultate na konkretnom biračkom mestu.

“Iz utvrđenih činjenica i stanja u spisima predmeta, ne proizilazi da na navedenom biračkom mestu nisu bili ispunjeni uslovi kojima se biračima obezbeđuje da tajno glasaju, a time što su oni javno glasali nije povređena tajnost glasanja. Lice koje glasa ne može da povredi tajnost sopstvenog glasanja”, otklonio je Upravni sud i ovu “nedoumicu”, a koja se provlačila kroz više prigovora ZZS-a.

Predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić juče je ocenio da “ponavljanje izbora na pet biračkih mesta u Šapcu ne može da promeni rezultat i činjenicu da je SNS već osvojila više od 30.000 glasova”. On je istakao da je “odugovlačenje kraja izbornog procesa od strane Nebojše Zelenovića samo pokušaj bivšeg gradonačelnika da još koji dan ostane na vlasti”, pri čemu (Zelenović) vrši ozbiljan politički uticaj na rad GIK-a.

“Supruga predsednika komisije Budimira Pavlovića nalazi se na izbornoj listi Nebojše Zelenovića, što ga već diskredituje”, kaže Glišić i naglašava da su “izborni uslovi u Šapcu najgori koje je Srbija ikad imala od uvođenja višestranačkog sistema”.

Prema Glišićevim rečima dva su razloga zbog kojih lider ZZS-a odugovlači okončanje izbora. Prvi je to što Zelenović odbija da se suoči sa realnošću i činjenicom da su mu Šapčani rekli da ga više neće na čelu grada, a drugi što je Državna revizorska institucija utvrdila nenamensko trošenje nekoliko miliona evra za vreme njegove vlasti.

Povodom najnovije odluke Upravnog suda i nastavku maratonskog izbornog procesa u Šapcu stanka ZZS Nebojše Zelenovića i on juče se nisu oglašavali.

GIK opet poništio izbore u Šapcu

Posted on by Miroljub Mijušković

Kod nerešenog izjašnjavanja odlučio „zlatni glas“ predsednika Budimira Pavlovića, pa će se lokalna izborna drama još jednom naći na Upravnom sudu

Gradska izborna komisija (GIK) u Šapcu prihvatila je preksinoć prigovore odborničke liste „Šabac je naš – Nebojša Zelenović“ i donela odluku da se lokalni izbori, koji su 5. septembra bili ponovljeni na 27 od ukupno 100 biračkih mesta, još jednom održe na 19 mesta zbog prijavljenih nepravilnosti tokom glasanja. Srpska napredna stranka je najavila žalbu Upravnom sudu na rešenje GIK-a, ocenivši da dosadašnji gradonačelnik Nebojša Zelenović, lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), preko ove komisije vrši opstrukciju izbornog procesa.

GIK je već ranije poništio izbore i raspustio birački odbor u mačvanskom selu Ševarice zbog jednog glasačkog listića više u kutiji, pa ukoliko odluka opstane na sudu glasanje će se ponoviti na 20 mesta.

Ovo je, inače, bio drugi put da GIK raspravlja o istih 19 prigovora odborničke liste ZZS-a. Prethodno, na sednici održanoj 8. septembra, komisija je donela rešenje kojim se prigovori odbijaju, jer za njihovo usvajanje nije bilo većine: od 21 člana komisije deset je bilo „za“, a deset „protiv“. Po žalbi Zelenovića, Upravni sud je predmet vratio na ponovno odlučivanje, istakavši da u osporenom rešenju GIK-a nije bilo ni ocenjeno u kojoj su meri prigovorene nepravilnosti uticale na konačan rezultat glasanja.

Preksinoćnu odluku, čak ni u vidu saopštenja, GIK posle završene sednice nije istakao na oficijelnom sajtu grada (u delu koji se bavi izborima), kao što je to urađeno prethodnog puta. Ipak, pouzdano saznajemo da je sastanak članova krovnog izbornog tela grada imao prilično neobičan tok, i da je rešenje doneto uz pomoć takozvanog „zlatnog glasa“ predsednika Budimira Pavlovića.

Sednica je počela tako što su predstavnici ZZS-a i satelitskih grupa građana osporili pravo odlučivanja u GIK-u diplomiranoj ekonomistikinji Lidiji Veselinović iz Ruske stranke, pošto se nalazi na odborničkoj listi ove manjinske stranke, iako je ona do tada nesmetano učestvovala u radu istog tela. Predsednik Pavlović nije dao pauzu i obezbedio vreme Ruskoj stranci da pozove Veselinovićevu zamenicu u GIK-u, diplomiranu pravnicu Jelenu Jekić, bivšu načelnicu Gradske uprave, već su sve naredne odluke donete u okrnjenom sastavu.

Za poništenje glasanja na 9 od 19 biračkih mesta grupacija okupljena oko ZZS-a imala je većinu od 11 članova GIK-a, ali za preostalih deset glasališta rezultat je ponovo bio nerešen – deset prema deset, s obzirom da je predstavnik Evropske zelene partije u tom delu stao uz SNS-a i listu „Novi tim za Šabac“, koji su prethodnih dana najavili formiranje nove postizborne, programske koalicije. Prema nepotvrđenim rezultatima, oni ukupno imaju 44 (37 plus 7) od 69 mandata u lokalnom parlamentu.

Međutim, za razliku od 8. septembra, kada su „pate karte“ bile krucijalni razlog za odbijanje prigovora ZZS-a, GIK se ovoga puta pozvao na odredbu Zakona o opštem upravnom postupku u kojoj se navodi da prilikom donošenja rešenja kolegijalnog organa, ukoliko su glasovi podeljeni, odlučuje glas predsedavajućeg.

U šabačkom SNS-u navode da su izbori ponovljeni 5. septembra na 27 mesta bili demokratski i da su neosnovane sve žalbe Nebojše Zelenovića, koji je, kako tvrde, “opet politizovao GIK”. “Za Zelenovića je najveća neregularnost činjenica da je SNS osvojila više od 30.000 glasova, dok je on dobio još manje nego 21. juna”, naglasio je kandidat naprednjaka za gradonačelnika dr Aleksandar Pajić, izrazivši nadu da će “Upravni sud konačno staviti tačku na odugovlačenje izbornog procesa”.

Podnošenje krivičnih prijava protiv funkcionera SNS-a od strane pravnog tima Zelenovića, Pajić je ocenio kao “još jedan pokušaj bivšeg gradonačelnika da spreči promenu vlasti za koju se opredelio narod, ali i kao deo jeftine kampanje protiv političkih neistomišljenika, koja uključuje spinovanja i medijske manipulacije”.

Stranka ZZS Nebojše Zelenovića juče se nije oglašavala povodom najnovije odluke šabačkog GIK-a.

Nove političke relacije u Šapcu

Posted on by Miroljub Mijušković

Upravni sud vratio GIK-u na ponovno odlučivanje prigovore ZZS-a, a u međuvremenu SNS i pokret Zapadna Srbija ozvaničili savez

Upravni sud u Novom Sadu poništio je rešenje Gradske izborne komisije u Šapcu, kojim je odbijen zahtev izborne liste „Šabac je naš – Nebojša Zelenović“ da lokalni izbori, koji su 5. septembra ponovljeni na 27 od 100 biračkih mesta, budu poništeni na 19 mesta zbog navedenih nepravilnosti tokom glasanja. Šabačkom GIK-u sud je naložio da u novom postupku razmotri svih 19 prigovora i da donese odluku u skladu sa zakonom.

Na ponovljnim izborima pravo glasa imalo je oko 28.800 Šapčana, od kojih je na birališta izašlo oko 57 odsto, a lista Srpske napredne stranke “Aleksandar Vučić – Za našu decu”, potvrdila je pobedu od 21. juna, osvojivši (nezvanično) 37 od ukupno 69 odbornika u lokalnom parlamentu.

Zelenovićevi prigovori nisu usvojeni 8. septembra na sednici GIK-a, u kojem je njegova stranka Zajedno za Srbiju sa satelitskim listama do tada imala dvotrećinsku većinu. Članovima SNS-a u krovnom gradskom izbornom telu neočekivano su se priključili predstavnici liste “Novi tim za Šabac”, glavnog koalicionog partnera šabačkog gradonačelnika u prethodnom mandatu, pa je rezultat glasanja bio deset prema deset.

Donoseći rešenje da predmet vrati na ponovno odlučivanje GIK-u, Upravni sud je našao da nerešen rezultat glasanja komisije ne predstavlja pravno prihvatljivo obrazloženje odluke za odbijenje prigovora, već da ona (odluka) mora da sadrži i jasno utvrđene činjenice, kao i ocenu od kakvog su uticaja na rezultat izbora na biračkom mestu imale prijavljene nepravilnosti.

Poništavanje izbora, raspuštanje biračog odbora i novo ponavljanje izbora na biračkom mestu u gradskoj mesnoj zajednici Preki Šor, lista ZZS-a je zahtevala zbog toga što je jedna građanka snimila mobilnim telefonom glasački listić. U mesnoj zajednici Kamičak je tajnost glasanja, koja je po Zelenovićevom prigovoru trebalo da bude sankcionisana na istovetan način, narušena tako što je jedan birač zaokružio listić na stolu biračkog odbora. Isto se desilo i sa jednim meštaninom u selu Sinošević, a prigovoreno je i zbog jednog birača u Mišaru, koji je nakon ubačenog listića u kutiju saopštio za koga je glasao…

Kako nezvanično saznajemo, GIK-u Šapcu će o prigovorima na 19 biračkih mesta ponovo rapravljati danas u podnevnim satima, a odluka, kakva god bila, najverovatnije će se opet naći pred Upravnim sudom. U međuvremenu, ozvaničeno je prekomponovanje političke scene u Šapcu, o čemu se počelo pričati posle sednice GIK-a na kojoj su ostale “pata karte”.

Gradski odbor SNS-a juče je saopštio da je na sastanku sa predstavnicima pokreta Zapadna Srbija, koji je na izbore izašao sa listom “Novi tim za Šabac”, postignut dogovor o budućim programskim zadacima, usklađivanju izbornih programa i novoj većini u gradskom parlementu.

Tokom susreta, koji je, kako se navodi, “protekao u konstruktivnoj atmosferi, nije bilo reči o raspodeli vlasti niti imenovanjima, već se govorilo o stvaranju što povoljnijih uslova za ekonomski razvoj grada, proceni potencijala za ulaganja, privlačenju domaćih i stranih investitora, razvoju prigradskih i seoskih područja, kao i predlozima za sprovođenje socijalne i zdravstvene politike”.

Šabački naprednjaci su, takođe, istakli da su potencijal za razgovore sa predstavnicima ZS-a prepoznali u činjenici da je ovaj lokalni pokret priznao rezultate ponovljenih izbora u Šapcu. Otvoren poziv da im se pridruže, oni su uputili i svim izabranim predstavnicima manjina, koji će ubuduće činiti novi skupštinski saziv.

Druga runda izbora u Šapcu

Posted on by Miroljub Mijušković

Uz ZZS stalo šest odborničkih lista, SNS podržali SPS, SRS, PUPS, SDPS, NSS i PS. – GIK pokušava da promeni pravila usred izborne utakmice

Kome će se otvoriti opštinska vrata?

Oko 28.000 Šapčana, nešto više od četvrtine ukupnog broja građana s pravom glasa, izaći će u subotu, 5. septembra ove godine na ponovljene lokalne izbore u Šapcu. Odlukom Upravnog suda Srbije, izbori održani 21. juna su poništeni na 27 biračkih mesta zbog proceduralnih propusta – nepostojanja ili nepotpisanih izjava o biračkom pravu za glasanje van biračkog mesta – a nisu ponovljeni, jer je gradonačelnik Nebojša Zelenović, nosilac odborničke liste stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), u međuvremenu na teritoriji grada proglasio vanrednu situaciju.

Druga runda izbora u Šapcu, jedinoj lokalnoj samoupravi u Srbiji u kojoj oni nisu završeni, pokazaće da li je razlika od preko 11.000 glasova, za koliko je Srpska napredna stranka (SNS) u prvom krugu ostavila iza sebe ZZS, biti dovoljna da u opoziciju pošalje političku opciju, koja je kroz razne modifikacije u ovom gradu na vlasti neprekidno već dve decenije. Maske su definitivno skinute dan pre ukidanja vanredne situacije, što je po odluci Gradske izborne komisije (GIK) bio uslov za nastavak izbornog procesa, kada je Zelenović održao zajedničku preskonferenciju sa predstavnicima još šest odborničkih lista.

– Ovih sedam odborničkih lista: “Šabac je naš”, “Novi tim za Šabac”, Ruska stranka, Zelena stranka, Evropska zelena partija, “Prilika” i “Metla”, dobile su 29.435 glasova. Imeđu SNS-a i ove grupacija je 881 glas, a ako se uzme u obzir da se na 27 biračkih mesta ponovljaju izbori, to je svega 61 glas. Velika razlika u odnosu na 21. jun i na ono što će se desiti na ponovljenim izborima jeste to što će apsolutnu odgovornost za sprovođenje izbora preuzeti GIK. Ta odgovornost je na prethodnom glasanju bila podeljena sa Republičkom izbornom komisijom, istakao je Zelenović.

Od šest partija i grupa građana na čije glasove lider ZZS-a računa, četiri su u aktuelnu izbornu utakmicu ušle po manjinskom ključu. Dve su ruske (Ruska stranka i Evropska zelena partija), jedna je slovačka (Zelena stranka) i jedna je crnogorsko-hrvatska kombinacija (“Prilika”).

Reagujući na “izbornu matematiku” ZZS-a, šabački napredenjaci navode da je “u opiranju činjenici da je izgubio izbore, Zelenović počeo i da tuđe glasove računa kao svoje, pa čak i onih odborničkih lista koje nisu prešle cenzus”.  – Lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu” osvojila je 30.316 glasova, “Šabac je naš” 19.087, “Novi tim za Šabac” 6.470 i Ruska stranka (još jedino prešla cenzus) 716, što je ukupno 26.273. Razlika između SNS-a i svih zajedno je 4.043 glasa, a na ponovljenim izborima, čije održavanje Zelenović odlaže već više od dva meseca, pobedićemo još ubedljivije”, ističe kandidat za gradonačelnika ove stranke dr Aleksandar Pajić.

Šabačke naprednjake na ponovljenim izborima na 27 biračkih mesta podržaće još šest političkih stranaka. Na konferenciji za medije u Gradskom odboru SNS-a predstavnici Socijalističke partije Srbije (SPS), Srpske radikalne stranke (SRS), Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS), Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PIPS), Narodne seljačke stranke (NSS) i Pokreta socijalista (PS) pozvali su svoje članove i simpatizere da glasaju za odborničku listu “Aleksandar Vučić – Za našu decu”.

Potpredsednik SPS-a Đorđe Milićević je tom prilikom rekao da “politička agonija i farsa onih, koji po svaku cenu žele da zadrže vlast u Šapcu, koristeći gradski budžet za vođenje stranačke kampanje i zloupotrebljavajući epidemiološku situaciju, mora da bude okončana”.

– Šapcu neophodna politička stabilnost i širok narodni front, koji će se okupiti oko ključnih lokalnih pitanja i kome će prioritet biti bolja budućnost svih njegovih građana”, istakao je Milićević. On je ocenio da šabačka “kvazipolitička elita i bleda kopija DOS-a nije ozbiljna politička alternativa, već da je reč o osionoj, bahatoj i ostrašćenoj vlasti, koju interesuju samo privilegije”.

Do ponovljenih izbora ostalo je svega nekoliko dana, ali da će se koplja i dalje žestoko lomiti, pogotovo oko odluka GIK-a, u kojem dvotrećinsku većinu imaju ZZS i satelitske liste, a koja je po tumačenju Nebojše Zelenovića “alfa i omega” u nastavku izbora, više je nego očigledno. Visoki fukcioneri SNS-a Branislav Nedimović i Milenko Jovanov optužili su lidera ZZS-a da preko GIK-a “menja pravila usred izborne utakmice” i “sprema krađu na ponovljenim izborima”, što SNS neće dozvoliti.

„Zelenović i (Dušan) Petrović su naumili da menjaju dosadašnji Pravilnik o radu biračkih odbora. Time žele da oteraju sa biračkih mesta sve predstavnike SNS-a, da u potpunosti preuzmu rukovođenje izbornim procesom, ali i da ukinu tajnost glasanja“, istakao je u pisanoj izjavi Jovanov.

Prema novom pravilniku, kako navode naprednjaci, na biračkom mestu o svemu bi se isključivo pitao predsednik biračkog odbora iz redova ZZS-a. On bi ujedno određivao i raspored zaduženja, prema kojima članovi odbora iz ZZS-a upućuju i objašnjavaju biračima kako se glasa, dok članovi odbora iz SNS-a prskaju ruke biračima dezinfekcionim sredstvom  na ulazu u biračko mesto. Za predstavnike narednjaka, takođe, ne bi bilo mesta za stolom za kojim sede ostali članovi odbora, i koji po novim pravilima treba da bude okrenut tako da gleda u leđa glasačima dok zaokružuju broj na izbornoj listi. Po ovom dokumentu, niko od građana ne bi smeo da se zadržava u krugu od 50 metara oko biračkog mesta!

Nedimović: Tema za sud

– Novi pravilnik šabačkog GIK-a je ozbiljna tema kojom će se pozabaviti Upravni sud Srbije. Jasno je da sadašnja garnitura u ovom gradu ne želi da posle 20 godine ode sa vlasti i da se zato služi raznim manipulacijama da taj trenutak odloži. Međutim, to se ne može beskrajno prolongirati  i ovaj izborni proces će se završiti uprkos svim Zelenovićevim manipulacijama, izjavio je juče Branislav Nedimović.

Da li će naprednjaci dva puta morati da pobede Zelenovića

Posted on by Miroljub Mijušković

Lider ZZS-a ne žuri da ponovi izbore na 27 biračkih mesta u Šapcu, a prinudna uprava bi mu čak dala priliku za popravni, verovatno sa DS-om iza leđa ako dođe do najavljenog ujedinjenja    

Kako razmrsiti šabački izborni čvor

Gradski odbor Srpske napredne stranke (SNS) u Šapcu pozdravio je stav direktora regionalnog Zavoda za javno zdravlje dr Branka Vujkovića o potrebi ponavljanja izbora na 27 biračkih mesta u Šapcu pre početka nove školske godine. “Epidemiološka situacija u gradu se stabilizuje što otvara mogućnost ukidanja vanredne situacije i ponavljanja izbora uz sve mere prevencije, koje ostaju na snazi”, kaže se u saopštenju za medije šabačkog odbora SNS-a.

Dan ranije Vujković je izjavio “da je bolje što pre organizovati ponovljene izbore, s obzirom na to da su pojedina birališta u obrazovnim ustanovama, kako bi posle njih ta mesta mogla da budu dezinfikovana i spremna za početak  školske godine.”

Ponavljanje izbora na 27 birališta, bar kako je to više puta rekao u poslednjoj sedmici, “jedva čeka” i dosadašnji gradonačelnik Nebojša Zelenović, lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), čija je odbornička lista 21. juna, sa skoro 12.000 glasova manje gledala u leđa naprednjacima. “To će značiti da smo pobedili zarazu u našem gradu”, ističe Zelenović, koji za razliku od SNS-a ne licitira konkretnim vremenom, iako je lično doneo odluku o uvođenju vanredne situacije u gradu, pa je po istom zakonskom ovlašćenju lično i ukida.

Ukidanje vanredne situacije, po odluci Gradske izborne komisije (GIK), uslov je za održavanje novog kruga glasanja na sedam biračkih mesta u gradu i 20 na seoskom području, kako je to naložio Upravni sud. Odluka GIK-a, u kojem većinu čine predstavnici ZZS-a i satelitskih grupa građana, jeste presedan u dosadašnjoj izbornoj praksi, jer su ponovljeni izbori “raspisani” bez konkretno određenog datuma. Kako je navedeno, izbori će biti održani “u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu odluke o ukidanju vanredne situacije na teritoriji grada Šapca”!

Narodnim rečnikom, u Zelenovićevim rukama su “i nož i pogača”, pa s toga ne čudi što ga šabački naprednjaci optužuju da “ne žuri da u skladu sa izbornom voljom naroda napusti vlast, već da koristi svaku situaciju, pa i epidemiološku, kako bi što duže zadržao fotelju gradonačelnika”, i pozivaju nadležne organe, da ukoliko nastavi sa odugovlačenjem završetka izbora uvedu prinudnu upravu u Šabac.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, država može da raspusti skupštine jedinica loklanih samouprava iz više razloga, između ostalog i ako se u toj jedinici ne sprovedu izbori za odbornike, a odluku donosi Vlada na predlog resornog ministarstva. Vlada imenuje privremeni organ, koji čine predsednik i četiri člana, a predsednik Narodne skupštine Srbije donosi odluku o raspisivanju novih izbora. U zavisnosti od razloga, rok za raspisivanje izbora može biti dva meseca, odnosno mesec dana.

Sve izraženiji utisak u Šapcu jeste da je Nebojša Zelenović u ove izbore ušao sa dva špila političkih karata – da pobedi ili da ih ne prizna, i da će ih prolongirati do “tačke pucanja”. Ponovljeno glasanje, ukoliko do njega i dođe, opet nije garancija da će čitav proces biti završen, jer je pred GIK-om uvek mogućnost da podizanjem ruku poništi rezultate na nekom od biračkih mesta, posle čega slede žalbe, pa sudske odluke i što je najizvesnije – novo glasanje.

Dovoljno je da se u birački odbor ubaci srodnik kandidata za odbornika i da se takvo “saznanje” prijavi posle utvrđivanja rezultata. Šapčani još pamte izbore koji su više puta ponavljani na pojedinim biračkim mestima da bi se u gradski parlament ugurali SPO i Dinkićev URS.

Prinudna uprava samo naizgled visi kao Damoklov mač nad koalicijom okupljenom oko Zelenovićeve stranke. Naprotiv, posle lošeg izbornog rezultata od 21. juna i gotovo nenadoknadive razlike, koju bi trebalo da “jure” na 27 biračkih mesta, donela bi im šansu za popravni ispit u veoma kratkom roku. Da bi suštinski došli do vlasti u Šapcu, pošto privremeni organ nema kapacitet da donosi strateške ili vitalne odluke, naprednjaci bi tako dva puta zaredom morali da osvoje apsolutan broj mandata.

Novi izbori dali bi priliku Zelenoviću da završi proces prisajedinjenja ZZS-a sa Demokratskom strankom, čime bi u ponovnom odmeravanju snaga sa SNS-om u Šapcu iza sebe imao, kako on to voli da kaže, veliku DS. A eventualno i njene političke partnere, koje je izgubio odlukom da ZZS napusti ideju bokota.

Kupovina vremena i rasplet lokalnih izbora u Šapcu zbog toga su za Nebojšu Zelenovića mnogo više pitanje ličnog pozicioniranja na srpskoj političoj mapi. Bez obzira na pojačanu retoriku, optužbe i zaklinjanje u interes građana, njemu je itekao jasno da su odbornicima lokalne skupštini i njemu mandati istekli još početkom maja, i da su Šapčani, njih 120.000, taoci nekoliko stotina nelegalnih glasova (bez potvrde o biračkom pravu), a koje je GIK odmah mogao da poništi i završi celu priču.

Šabac ne mari za Pop-Lukinu lipu

Posted on by Miroljub Mijušković

Ispod stabla starog 180 godina, koje je posadio slavni Karađorđev vojvoda, gradske vlasti napravile komercijani parking, iako je reč o zaštićenom dobru – spomeniku prirode

Zavod za zaštitu prirode Srbije uputiće svoje stručne saradnike u Šabac, koji će obaviti stručan nadzor na zaštićenom dobru – stablu sitnolisne lipe (Tilia parvifolia Ehrhsun. Tilia Cordata Mill.), izvršiti  uvid  u  zatečeno  stanje i sačiniti predlog mera, a izveštaj (sa predlogom mera) uputiti na dalju proceduru republičkoj Inspekciji za zaštitu  životne. Drvo, zasađeno 1840. godine, proglašeno je za značajno prirodno dobro – spomenik prirode u čijoj štićenoj zoni je zabranjeno parkiranje, ali se ispod njegove krošnje već godinama nalazi komercijalno javno parkiralište, kojim gazduje JP “Parking Šabac”.

Zaštićeno stablo lipe nalazi se u centru grada, na prostoru između Gospodar Jevremove ulice i Tiršovog venca, a odluku o njegovom proglašenju za spomenik prirode, jedinog u urbanom području Šapca, koji je kao takav označen i na interaktivnoj mapi Zavoda za zaštitu prirode, donela je 9. februara 2001. godine tadašnja Skupština opštine, kojom je predsedavao Dušan Petrović.

U odluci, koja je kao jedan od značajnih gradskih dokumenata istaknuta na sajtu grada, navodi se da je ovo drvo tada bilo visoko 20,5 metara, obima debla tri metra i srednjeg prečnika krošnje 16,5 metara. Za površinu ovog spomenika prirode opredeljena je projekcija njegove krošnje u iznosu od 210 kvadratnih metara.

Donoseći ovu odluku, lokalni parlament je propisao i više mera zaštite, a kojima se zabranjuje: sečenje stabla, lomljenje grana, kidanje lišća i plodova, loženje vatre, parkiranje automobila, raskopavanje zemlje, deponovanje smeća… Za sprovođenje mera i dalje redovno održavanje prirodnog dobra ovlašćeno je Javno komunalno preduzeće iz Šapca, konkretn JKP “Stari grad”. U slučaju bilo kakvih promena, koje spomenik mogu da oštete ili ugroze njegova bitna svojstva, ovo preduzeće je obavezano da odmah izvesti Zavod za zaštitu prirode.

Kako se, onda, dogodilo da zaštićena površina postane gradski komercijalni parking, pri čemu se parking mesta nalaze uz samo deblo?

“Zavod za zaštiti prirode nije izdao saglasnost za promenu uslova zaštite i promenu odluke o zaštiti stabla lipe u Šapcu i ona je i dalje  na  snazi. Zavod nije izdao ni saglasnost da se prostor uz stablo promeni u javno parkiralište. Naprotiv, prostorni i urbanistički planovi stručnih službi na nivou opštine bili u su u obavezi da usaglase sve radnje, aktivnosti i plansku dokumentaciju koja se odnose na ovaj prostor sa odredbama odluke”, kaže se u odgovoru pitanja našeg lista koja smo dobili iz ove republičke institucije.

U Zavodu još ističu da je JKP “Stari grad” bio u obavezi da im ukaže na nepoštovanje mera zaštiti, ali da to nije učino, te da je u tom smislu izostala saradnja sa ovim preduzećem, kao upravljačem zaštićenog dobra.

U JP “Parking Šabac”, kojem smo se takođe obratili za odgovore, kažu da “nikada nisu imali pritužbe nadležnih organa da njihova parking mesta na bilo koji način ugrožavaju lipu kao spomenik prirode”.

“Odlukom Odeljenja za inspekcijske i komunalno stambene poslove Gradske uprave Šapca od 2014. godine, ranije izgrađeni vankolovozni javni parking prostor je određen kao parkiralište na kojem će se vršiti naplata parkiranja. Izvedena parking mesta se nalaze u blizini lipe, odnosno građevinski izvedenog i oivičenog ostrva, za koje mi pretpostavljamo da se prilikom izvođenja radova uzelo u obzir da je reč o spomeniku prirode, te da se vodilo računa o normativima i njegovim dimenzijama”, navodi direktor JP “Parking Šabac” Bojan Kalanović.

I u JKP “Stari grad” pozivaju se, takođe, na niz gradskih odluka o javnim parkiralištima od 2009. do 2016. godine, ali i na “pojedinačne odluke i akta organa gradske uprave, nadležnog za poslove saobraćaja”. Kažu da je održavanje zaštićene lipe nalazi na njihovom redovnom programu, koji uključuje zalivanje, odstranjivanje suvih grana, premazivanje stabla…

“Preduzeće će u saradnji sa republičkim Zavodom utvrditi da li je došlo do narušavanja prirodnog dobra. Ukoliko jeste, spremni smo da preduzmemo sve potrebne korake da se eventualnene pravilnositi otklone”, ističu u JKP “Stari grad” i dodaju da su u saradnji sa Zavodom ispod drveta postavili tablu sa obaveštenjem da je reč o spomeniku prirode treće kategorije.

Istina, tabla se nalazi tamo, ali su slova izbledela, pa se ne može pročitati o kakvom je drvetu reč, niti koliko je staro.

Dugovečnu lipu, kojoj je sada 180 godina, posadio je najverovatnije pop Luka Lazarević, Karađorđev vojvoda i prvi upravitelj Šapca, u dvorištu svoje kuće, koja se nalazila preko puta dvora gospodara Jevrema Obrenovića, sada gradske uprave. Lukini naslednici prodali su imanje Mari Kovačević, unuci takođe čuvenog vojvode i trgovca Tešmana Soldatovića, a od nje su je oduzele komunističke vlasti, koje su kuću srušile 1957. godine i podigle poslovno-stambenu zgradu. Marin naslednik, poznati glumac Slobodan Despotović vodi sa gradskom upravom dugogodišnji spor oko restitucije parcele na kojoj je Pop-Lukina lipa.

Zelenovićev ekspertski tim pukao pre nego što je zaživeo

Posted on by Miroljub Mijušković

Profesor Zoran Radovanović saopštio da odlazi na odmor, istog dana demantujući gradonačelnika Šapca da preuzima bilo kakvu zvaničnu funkciju

Preskonferencija u dvorištu Gradske kuće

Da li se ekspertski, medicinski tim savetnika gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, raspao pre nego što je i zaživeo? U svojstvu komandanta lokalnog štaba za vanredne situacije, Zelenović je u sredu popodne saopštio da je okupio priznate stručnjake iz Beograda – univerzitetskog profesora u penziji dr Zorana Radovanovića i prof. dr Olivera Stojkovića, kao i šabačkog epidemiologa u penziji dr Dragutina Markovića, da bi pomogli u suzbijanju epidemije kovida 19 u ovom gradu. Istog dana profesor Radovanović ga je demantovao.

Na redovnoj konferenciji za medije u dvorištu Gradske kuće, odgovarajući na naše pitanje: da li mu se čini da je broj od oko 2.000 kontakata, koji se trenutno prate u Šapcu prilično nesrazmeran za preko 1.350 novozaraženih u drugom talasu korone, Zelenović je rekao da će upravo takve, nedostajuće odgovore dati novoformirani tim konsultanata i naveo profesore Radovanovića i Stojkovića, i dr Markovića, koji će po dogovoru s njim biti na pomoći gradskom štabu.

“Zaista, prosek od jednog i po kontakta na obolelu osobu je suviše mali. Od Zavoda za javno zdravlje smo tražili objašenje o metodama utvrđivanja kontakata, odosno  kako je moguće da značajan broj obolelih ima samo jedan ili nijedan kontakt. Ovo je vrhunski, eksperski tim, koji će pomoći da dobijemo sve odgovore i izborimo se sa virusom”, naglasio je Zelenović i zamolio pi-ar službu da novinarima podeli biografije članova tima.

Međutim, već u sredu u večernjim satima na svoj fejsbuk stranici odlasio se prof. dr Zoran Radovanović, bivši redovni profesor epidemiologije na medicinskim fakultetima u Beogradu (do 2000.) i Kuvajtu (do 2007.), koji je i autor velikog broja udžbenika i naučno-stručnih radova u ovoj oblasti.

“Upravo čujem da je objavljeno kako sam na čelu tima za borbu protiv kovida 19 u Šapcu. Po sredi je nesporazum, jer nisam preuzeo nikakvu zvaničnu funkciju. Narednih dana idem na odmor, tako da ni fizički ne bih mogao da se angažujem u tom svojstvu”, istakao je Radovanović.

On je naveo da se gradonačelnik Nebojša Zelenović u ponedeljak sreo sa prof. dr Oliverom Stojkovićem i s njim, “tražeći savete zbog teškoća na koje nailazi”. “Slične savete dajem svima koji mi se obrate. Na gradonačelnikovo pitanje da li može da navede moje ime kao konsultanta, odgovorio sam mu da nemam šta da krijem. Dakle, u okviru svojih mogućnosti, savete dajem svakome ko mi ih zatraži”, pojasnio je svoj angažman u šabačkom timu dr Radovanović.

Drugo zvučno ime prezentovanog tima – genetičara dr Olivera Stojkovića, stručnjaka za sudsko-medicinsku forenziku, Šapčani pamte kao veštaka u procesu za trostruko ubistvo u selu Gradojeviću 13. juna 2000. godine. Stojković se nalazio na čelu tima koji je analizirao biološke tragove sa mesta jednog od najvećih zločina u ovom kraju za koji su bili optuženi Branko Ž., Mile M. i Zoran M., svi iz Šapca. Ali i pored utvrđene podudarnosti od preko 99,9 odsto sudsko veće ih nije prihvatilo kao dokaz za osuđujuću presudu.

Da je sud imao za pravo oslobodivši trojicu okrivljenih, pokazalo se posle tri godine, kada su u akciji “Sablja” uhapšena četvorica muškaraca iz Rume – Jovan V., Dušan B., Milorad G. i Zoran V., koji su priznali da su zajedno sa hrvatskim državljanom Draganom J. iz Virovitice upali u kuću uglednog domaćina Milomira Miloševića i iz koristoljublja ubili njega, njegovu majku Milenu i suprugu Ljiljanu.

Iako je profesor Radovanović u sredu uveče naveo da odlazi na odmor, u šabačkim, lokalnim medijima juče je objavljeno, kako je naslovljeno, “Zajedničko saopštenje gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, prof. dr Zorana Radovanovića i prof. dr Olivera Stojkovića”. U njemu se navodi da će oni “biti povremeni konsultanti u stručnom, savetodavnom timu za suzbijanje zaraze izazvane virusom korona u Šapcu”, i da će “gradonačelniku i štabu za vanredne situacije pomagati bez ikakve naknade, kao volonteri”.

Teško s koronom u Mačvanskom okrugu

Posted on by Miroljub Mijušković

U gradovima svakodnevno raste broj obolelih, ali su kolektivni centri bez zaraženih, saopštio načelnik Vladan Krasavac

Epidemiološka situacija na području osam gradova i opština Mačvanskog okruga i dalje je teška, sa svakodnevnim povećanjem broja zaraženih lica. Grad Šabac je posle Beograda, a uz Čačak i Kraljevo jedno od najvećih žarišta virusa kovid 19 u Republici Srbiji. Veoma nestabilna situacija jeste i u Loznici, Bogatiću, Koceljevi i Vladimircima, saopštio je juče načelnik okruga Vladan Krasavac.

Vladan Krasavac

Prema poslednjem izveštaju regionalnog Zavoda za zaštitu zdravlja, na području Mačvanskog ogruga juče je potvrđeno još 114 pozitivnih uzoraka. U Šapcu 86, Loznici 22, Bogatiću, Koceljevi i Ljuboviji po dva, što je od početka epidemije ukupno 2.129. Od toga je aktivno obolelih 1.690 osoba. Najviše zaraženih je u Šapcu 1.469 i Loznici 431.

Opšta bolnica “Dr Laza K. Lazarević” u Šapcu je postala kovid bolnica za Mačvanski okrug, i već radi sa prenapregnutim kapacitetima sa preko 290 pacijenata koji imaju srednje tešku i tešku kliničku sliku. Prema rečima načelnika okruga, u ponedeljak i utorak jedan deo težih pacijenata prebačen je u Beograd.

“U pripremi je i otvaranje privremene kovid bolnica u sali Ekonomske škole ‘Stana Milanović’ u Šapcu, u koju će biti upućeni stručni tim iz Kliničkog centra Srbije i vojni lekari, kako bi se što pre popravilo stanje zdravstvenog sistema u najvećem gradu okruga. Zbog pogoršane epidemiološke situacije, trudice iz Šapca i drugi pacijenti upućuju se u bolnice u Loznici, Valjevu i Sremskoj Mitrovici”, naglašava Krasavac.

Načelnik Mačvanskog okruga navodi da kolektivni centri stanovanja na ovom području za sada funkcionišu dobro, bez epidemioloških problema. Gerontološki centar Šabac i Dom za stare Krupanj, koji trenutno imaju 253 štićenika i 113 zaposlenih, nemaju ni jedan slučaj zaraženih kovidom 19. Za ulazak novih korisnika primenjuju se mere predostrožnosti, pa se oni najpre testiraju i odlaze u izolaciju od 14 dana.

“Posete ovim ustanovama su zabranjene. Centri imaju svu potrebnu zaštitnu opremu, a dezinfekcija unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora vrši se dva puta nedeljno. Ista situacija je i u privatnim domovima za stare u selima Tršić (Loznica) i Slepčević (Šabac), koji trenutn imaju 74 štićenika i 33 zaposlena”, kaže Krasavac.

Prema njegovim rečima, u Centru za azil u Banji Koviljači smešteno je 59 tražioca azila. Među njima nema zaraženih, a sve mere naložene od Kriznog štaba i Komesarijata za izbeglice sprovode se na najbolji način. Tražioci azila imaju ograničeni izlaz iz Centra, i to po tri osobe u grupi, u trajanju od po 90 minuta.

Migranata koji su u prolazu kroz Mačvanski upravni okrug trenutno nema, jer je prekinuta zakozvana drinska ruta. Policijska uprava Šabac situaciju drži pod kontrolom.