Sve zanimljiviji izbori u Šapcu: Bivši gradonačelnik ulazi u trku

Posted on by Miroljub Mijušković

Pošto ga je ZZS zamenila Nebojšom Zelenovićem, Miloš Milošević je bio savetnik gradonačelnika, pa je njegova iznenadna kandidatura izazvala različite komentare

Gradska izborna komisija u Šapcu proglasila je do juče osam odborničkih lista za predstojeće lokalne izbore u ovom gradu. Na poziciji jedan, kao i za parlamentarne izbore, nalazi se lista Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, pošto su ovdašnji naprednjaci prvi sakupili potpise, ali i uspeli da pred Upravnim sudom odbrane listu, koju im je GIK naknadno osporio. SNS je u ponedeljak predstavio svog kandidata za gradonačelnika – dr Aleksandra Pajić, koji trenutno obavlja funkciju posebnog savetnika ministra prosvete.

Osiguran broj jedan: kandidati za odbornike SNS-a u Šapcu

Pomalo neočekivano, druga na izbornom listiću 21. juna biće grupa građana „Jelena Milošević – Novi tim za Šabac“, koju predvodi Nemanja Pajić, lider pokreta Zapadna Srbija i dosadašnji predsednik Skupštine grada. Kao kandidata za gradonačelnika, Pajićev tim isturio je Jelenu Milošević, aktuelnu direktorku Centra za socijalni rad u Šapcu. U lokalnoj vlasti, u proteklom sazivu, ZS je bila najveći koalicioni partner stranci Zajedno za Srbiju gradonačelnika Nebojše Zelenovića.

Odbornička lista lidera ZZS „Nebojša Zelenović – Šabac je naš“, pala je na treće mesto, jer je Upravni sud poništio rešenje GIK-a, zbog neispravnih 406 izjava podrške građana, a koje nisu bile podnete na način predviđen Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. ZZS je zbog toga bila prinuđena da ponovo sakuplja potpise, a njen predsednik je za propust okrivio notare, što je Komora javnih beležnika Srbije najoštrije demantovala.

Prve tri proglašene liste su u punom sastavu, sa svih 69 kandidata za odbornike Skupštine grada.

Kao četvrtu GIK je proglasio odborničku listu „Za Kraljevinu Srbiju (Pokret obnove Kraljevine Srbije) – Dragan Ninković“  sa 25 odborničkih kandidata. Prvi na listi Ninković, diplomirani inženjer saobraćaja, ranije je bio direktor JKP „Stari grad“ kao kadar Srpskog pokreta obnove.

Sledi potom manjinska lista „Ruske stranka – Slobodan Nikolić“, čiji je nosilac i kandidat za gradonačelnika Nikola Veselinović, predsednik šabačkog lovačkog udruženja “Selimir Sele Jeftić”. GIK je odbacio prigovor na rešenje o proglašenju ove liste sa 25 kandidata za odbornike, uz obrazloženje da po poslednjem popisu na području Šapca živi 35 osoba koje se izjašnjavaju kao Rusi, te da komisija nije obavezna da dodatno traži mišljenje Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine.

Takođe kao manjinska, a na sedmoj poziciji, prošla je i lista pod nazivom „Ujedinjena demokratska Srbija – Prilika“, sa 33 odbornička kandidata iz redova Crnogorske partije i Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine. Status koalicije stranaka nacionalne manjine, GIK je ovoj listi, koju predvode bivši šabački funkcioneri LDP-a Milutin Stanković i Milan Čičulić, utvrdio na osnovu dokaza da na području grada živi 70 pripadnika crnogorske i 165 hrvatske nacionalne manjine.

Među Crnogorcima, starinom, ima dosta Stankovića, ali nije zabeleženo ni jedno prezima Čičulić. Postoje Čičići u Šarancima, Čičkovići u Bjelopavlovićima, Čičini i Čiceli u Kotoru u Boki. Čičulića, bar do sada, nije bilo!

Lista „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“ dva puta je odbijana, da bi na kraju bila proglašena kao šesta. Posle prvog rešenja GIK-a, ova koalicija sa 35 oborničkih kandidata i advokatom Aleksandrom Ignjatovićem na čelu, povukala je listu i ponovo sakupljala potpise, a posle drugog je ispravila nove uočene nedostatke.

Nakon dorade, kao osma, proglašena je i lista izborna lista „Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka“ sa 23 predloženih odbornika, predata 30. maja, a kandidat za gradonačelnika je Nemanja Stefanović, potpredsednik Gradskog obora SRS-a u Šapcu. GIK je radikalima dao rok od 48 sati da dostave još najmanje 28 izjava podrške birača, što su oni i učinili.

Za lokalne izbore najozbiljnije se sprema i bivši, dugogodišnji gradonačelnik Šapca Miloš Milošević iz Zajedno za Srbiju, koga je stranka 2014. godine zamenila Nebojšom Zelenovićem. Pod sloganom “Pošteno”, Milošević prikuplja potpise i nudi obećanje koje nije realizovao u prethodna dva i po mandata – izgradnju podzemne garaže na mestu sadašnjeg centralnog gradskog trga. Posle smenjivanja on je obavljao funkciju savetnika gradonačelnika Zelenovića, pa njegova naprasna kandidatura izaziva različite komantare.

Javni prevoz vredan 27 miliona evra!

Posted on by Miroljub Mijušković

Šapčane će od 1. juna voziti autobusi privatnog partnera kojeg je Gradska uprava izabrala u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda

Gradski i prigradski linijski prevoz na području Šapca od 1. juna funkcionisaće po principu javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, a putnike će prevoziti preduzeće „Duga“ iz mačvanskog sela Petlovača. Gradska uprava sklopila je sa ovom firmom ugovor na 3,12 milijardi dinara, ili oko 27 miliona evra, za period od sedam godina. Prevoz će obavljati 61 autobus na šest gradskih i 22 prigradske linije, koji bi za to vreme trebalo da pređu ukupno 28,9 miliona kilometara.

Šabac je do sada imao 25 prigradskih linija, a prevoz su kroz četiri paketa, pored „Duge“, obavljala i preduzeća „Mačva ekspres“ iz Badovinaca (dva paketa) i „MiS – Miki turs“ iz Majura, koja će novom organizacijom ostati bez putnika na dosadašnjim pravcima.

Prema rečima gradonačelnika Nebojše Zelenovića, zbog aktuelne epidemiološke situacije i preventivnih mera, javni prevoz u početku neće krenuti u punom kapacitetu. Autobusi će voziti po režimu koji važi u vreme letnjeg raspusta, a od tek od 1. septembra polasci će biti na svakih 20 minuta. Do tada, prevoz će ići na sat vremena.

„Svi autobusi novog gradskog prevoza idu na gas i mislim da nigde u Srbiji nije takav slučaj. Imamo gorivo koje najmanje zagađuje životnu sredinu, što je bio jedan od prioriteta tokom procedure za izbor privatnog partnera“, naglašava Zelenović.

Gradska uprava je tražila da ponuđač raspolaže sa potpuno tehnički ispravnim autobusima, koji nisu stariji od devet godina, niti su prešli više od 600.000 kilometara. Zahtevani su, takođe, klima uređaji velike izlazne snage (bar 32 KW), dodatno grejanje nezavisno od motora, mesto za invalidska kolica i rampa na drugim vratima u svakom vozilu, ali i minmalno tri kamere u prostoru za putnike i posebna kamera za mesto vozača.

Javni poziv dva puta je raspisivan: 24. jula sa rokom za podnošenje ponuda do 17. septembra, i 27. decembra sa znatno kraćim rokom za podnošenje ponuda – do 8. januara. Otvoreni postupak javno-privatnog partnersta, potom, obustavljen je 10. januara, jer je na osnovu izveštaja o stručnoj oceni bila primljena samo jedna, i to neprihvatljiva ponuda preduzeća “Duga” iz Petlovače.

Ponuđač, između ostalog, nije bio dostavio potvrde nadležnih organa o neosuđivanosti, niti dokaz da raspolaže sa najmanje 32 radno angažovana lica, već samo izjavu za 16 zaposlenih. Nedostajale su, takođe, i overene izjave o dovoljnom i tehnički ispravnom kapacitetu – umesto 61 autobusa bili su podneti podaci za 15, kao i neophodne bankarske garancije.

Kao privatni partner gradu Šapcu, prevoznik „Duga“, izabran je potom bez novog javnog poziva za podnošenje ponuda!

Istog dana kada je postupak, koji je započet krajem decembra obustavljen – 10. januara, Gradska uprava je donela odluku o pokretanju tzv. pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, u kome je od „Duge“ zatražila dopunu prethodne ponude. Ovo preduzeće je već 17. januara dostavilo traženi materijal, a mesec dana kasnije sklopljen je ugovor o javnom poslu vrednom čak 3.120.000.000 dinara.

Pevali su o lepoticama i ratnicima

Posted on by Miroljub Mijušković

Najdugovečnija šabačka muzička družina – Cicvarići trajala je od prvih decenija 19. do polovine 20. veka i iza sebe je ostavila najlepše starogradske pesme   

Oduševljavali su i mnoge krunisane glave: Cicvarići (Arhivska fotografija)

Kada je, tada već vremešni, Baka Cicvarić, kapelnik najčuvenije šabačke muzičke Družine Cicvarića, video mladu udovicu Jelenu Jovanović, takođe iz Šapca, majku (kasnije) znamenitog glumca Ljubiše Jovanovića, nije mogao da odoli njenoj lepoti. Zajecale su violine, kažu se da se to zbilo u Vrnjačkoj banji, godinu-dve posle Velikog rata, i da je tako nastala jedna od najlepših starogradskih pesama “Jeleno, momo Jeleno”, koja se peva i dan-danas.

Cicvarići iz šabačke Male oglasili su se još u prvim decenijama 19. veka i trajali su sve do šezdesetih  godina 20. veka. Na početku su koristili šargije i tambure, a kasnije su orkestru, uglavnom ih je bilo desetak članova, dodali violine, viole i kontrabas. Čak sedam generacija ovih samoukih muzičkih čarobnjaka smenjivalo se od osnivača Omera, koji je po legendi sastavio ostatke violine, koju je turski beg, starešina šabačke tvrđeve, razbio iz besa zbog neuzvraćene ljubavi o kojoj govori pesma “Đaurko lepa”, pa do poslednjeg kapelnika Osmana (Penco) Cicvarića.

Gostovali su Cicvarići u konaku Gospodar Jevrema, Belom dvoru (najbogatije šabačke porodice) Kurtovića, u svim vodećim šabačkim i beogradskim kafanama, ali i u Novom Sadu, Banjaluci, Mostaru, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Pešti, Parizu i Pragu, gde su 1923. snimili svoju prvu gramofonsku ploču. Svirali su i pevali krunisanim glavama: knezu Mihailu i kralju Milanu Obrenoviću, a potom i kraljevima Petru i Aleksandru Karađorđeviću.

Iza njih su ostale i pesme “Rod rodila kruška ranka”, “Angelina bela Grkinja”, “Pošetali šabački trgovci”, “Razvilo se ravno polje prilepsko”, “Tri devojke”, “Na Šabac je udario Švaba”, “Poranio Jovančiću”, “Mali pijac potopila Sava”, “Cojle Manojle”, “Pukovnik Đoka putuje, putuje”…

Da je Baku Cicvarića, zvanog Slavuj, uz koga su u to vreme muzicirali njegova tri rođena brata Mujo, Omer i Began, kao i brat od strica Osman (Loso), u Vrnjačkoj banji opčinila lepota šabačke udovice, ispričao je Stanimir Stajko Radosavljević iz Salaša Noćajskog, nekada političar, koji se sa Cicvarićima družio pola veka, a od zaborava je sačuvao kolega Miloje Miljević, dugogodišnji dopisnik novinske kuće “Politika” iz Sremske Mitrovice.

Postoji, međutim, i druga verzija, po kojoj je bravura “Jeleno, momo Jeleno” posvećena Šapčanki Jeleni Đorđević, majci pripovedača, pesnika i romanopisca  Konstantina Koke Đorđevića, čija se kuća nalazila u Kamenjaku, gradskoj četvrti kroz koju se prolazi na putu u šabačku Malu. Vraćajući se iz tada čuvene kafane “Devet direka”, gde su često svirali takođe piscu Janku Veselinoviću, Cicvarići su propevali ispod prozora prelepe gospođe Đorđević.

Još jedna lepotica, ovoga puta iz Grčke, Angelina Kapsalis, udata Mostarac, bila je muzička muza Cicvarića, zapamtio je Stajko Radosavljević. Među srpskim ratnicima na Krfu nalazio se i Beograđanin Đorđe Mostarac, između koga i lepe Grkinje je planula ljubav. Angelina je postala Đorđeva životna saputnica, otišla je s njim u Beograd, a saznavši za ovu romansu šabačka muzička družina nije mogla da odoli. Gotovo preko noći su ispevali su čuvenu starogradsku pesmu “Angelina, bela Grkinja”.

Cicvarići su, veruje se, pesmom “Pukovnik Đoka putuje, putuje” ovekovečili i velikog srpskog patriotu i ratnika Đorđa Vlajkovića, po kojem jedna od ulica u centru Beograda nosi ime. Đorđe je bio sin Todora Vlajkovića iz Prizrena, u Beogradu je završio osnovnu školu i upisao Licej, ali ga je rani gubitak oba roditelja odveo u vojsku sa već 14 godina. Za vreme Mađarske bune 1848. godine pristupio je srpskom dobrovoljačkom odredu, koji je organizovao Stevan Petrović – Knićanin, a posebno je istakao u odbrani Srbobrana. Vojničku karijeru okončao je kao pešadijski pukovnik srpske i ruske vojske, višestuko odlikovan za junaštvo.

Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata muzički virtuozi iz Šapca nisu svirali i pevali. Bakin mlađi brat Mujo Cicvarić 1912. godine prijavio se kao dobrovoljac u 6. (šabački) puk Srpske vojske. Kao podnarednik, hrabrošću se pročuo na Kumanovu, a u puzama između gruvanja topova svojom violinom podsećao je saborce na zavičaj.

U rovovima kod Prilepa, Mujo je oboleo od kolere i preminuo, a vest o njegovoj smrti sa zakašnjenjem je stigla u Šabac. Borbe, stradanja i pobede u Makedoniji družina Cicvarići će kasnije opevati stihovima “Razvilo se ravno polje prilepsko / gde Pavle Šturm pije vino tikveško” posvećenoj takođe velikom junaku, Lužičkom Srbinu Pavlu Jurišiću Šturmu.

Sveža sećanja na Prvi svetski rat, potom, donela je i pesma “Na Šabac je udario Švaba” sa refrenom “Op, šija pešadija…”. Cicvarići su imali posebnu čast da 1918. godine u Beogradu učestvuju u centralnoj svečanosti povodom proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije.

Baka Slavuj Cicvarić iznenada je preminuo u leto 1922. godine. Sahranjen je uz zvuke svoje družine na Kamičkom groblju, a hroničari su zabaležili da je na ispraćaju bilo više od pola Šapca. Pred Drugi svetski rat, kapelnik je postao Penco Cicvarić, sin Bakinog brata Muje koji je stradao na bojištu u Makedoniji. Sa Pencom su Cicvarići ponovo dosegli zvezde: iako su se vremena promenila, svirali su i pevali u kafanama beogradske Skadarlije, pa čak i u elitnom ljubljanskom hotelu “Lav”. Posle aprila 1965. i smrti Pence Cicvarića družina više nije imala snage za novi početak.

Upravni sud usvojio žalbu šabačkih naprednjaka

Posted on by Miroljub Mijušković

Uvidom u spise koje je GIK dostavio, sud utvrdio da se u dokumentaciji nalazi i overena izjava Aleksandra Vučića – Poslanici SNS-a podneli krivične prijave

Konstatovano da je predata sva potrebna i propisana doukumentacija 

Odbornička lista Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ na predstojećim lokalnim izborima u Šapcu ipak će biti prva na glasačkom listiću. Upravni sud, u veću kojim je predsedavala sudija Nada Balešević, poništio je rešenje Gradske izborne komisije grada Šapca, kojim je ova lista „oborena“ po prigovoru načelnika gradske uprave Milana Vasića iz stranke Zajedno za Srbiju. Osporeno rešenje GIK-a izazvalo je medijski rat dve strane, ali i veliko interesovanje javnosti, pošto su članovi iste komisije već bili usvojili listu SNS-a.

Na sednici koja je održana 16. ovog meseca, Upravni sud je usvojio je žalbu predstavnika liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i odbacio kao neosnovan  prigovor podnosioca liste „Nebojša Zelenović – Šabac je naš“. GIK u Šapcu, čije dve trećine članova čine predstavnici vladajuće gradske koalicije okupljene oko ZZS, proglasio je 8. marta prvopredatu listu pod brojem jedan, ali je 11. marta poništio sopstveno rešenje, iako je u njemu bilo konstatovano da je sva „potrebna i propisana doukumentacija predata“.

Veleobrt se dogodio, kako je saopšteno na hitno sazvanoj konferenciji za medije dela GIK-a (bez predstavnika SNS-a), pošto je načelnik Milan Vasić, uvidom u zapisnik sa sednice od 8. marta, „primetio“ da u matarijalu navodno nedostaje saglasnost Aleksandra Vučića da se njegovo ime nađe u nazivu odborničke liste.

Proveravajući činjenično stanje i spise koje je GIK dostavio, Upravni sud je našao da je komisija, prilikom odlučivanja o Vasićevom prigovoru, povredila zakon na štetu liste SNS-a. Po oceni suda, GIK je bio dužan da osnovanost navoda prigovora, kojim se ukazuje na nedostatak u izbornoj dokumentaciji, ceni na osnovu celokupne dokumentacije i svakog pojedinačnog akta i dokumenta, koji je podnosilac liste dostavio, a ne na osnovu zapisnika!

Uvidom u spise, koje je GIK- dostavio u ovom izbornom sporu, Upravni sud je utvrdio da se u dokumentaciji nalazi overena izjava kojom Aleksandar Vučić potvrđuje da je saglasan da njegovo ime stoji u nazivu liste, a što je overeno kod javnog beležnika! Sud je, takođe, uočio da je GIK, prilikom donošenja rešenja na koje je predstavnik SNS-a izjavio žalbu, pogrešno naveo i broj rešenja izborne liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Odluka Upravnog suda je meritorna, bez prava žalbe, ali ovim po svemu sudeći još nije „spuštena lopta“ u pravnom ratu šabačkih naprednjaka i dela GIK-a. Poverenik SNS-a i narodni poslanik dr Boban Birmančević, u međuvremenu je podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu protiv Budimira Pavlovića, Zlatka Rankovića i Valentine Lovrin Jevtić, predsednika, sekretara i članice GIK-a.

Brimančević ih tereti da su na „protivpravni način sprečili podnosioca liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ da obavi kandidaturu, pri čemu niko od njih nijednog trenutka nije tražio dopunu dokumentacije, a što jasno ukazuje da je u trenutku predaje liste taj dokument postojao. I to ne samo u originalu, već i kao kopija, a koja je pronađena u dokumentaciji posle prigovora načelnika Vasića, ali je i pored doneta skandalozna odluku o odbijanju već proglašene liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Protiv predsednika šabačkog GIK-a krivičnu prijavu je podneo i narodni poslanik iz redova SNS-a Blaža Knežević, navodeći da je Budimir Pavlović 11. marta sprečio naprednjake da iskoriste pravo na podnošenje pisanog podneska, tako što je stao na vrata zgrade gradske uprave i nije im dozvolio ulazak u nju. U prijavi, poslanik Knežević predlaže da Pavlović bude saslušan, kao i da Osnovno tužilaštvo u Šapcu izvrši uvid u snimke video-nadzora zgrade, pošto je na njima zabeležen ceo događaj.

Predizborna bura u Šapcu: Nestala saglasnost Aleksandra Vučića?

Posted on by Miroljub Mijušković

Gradska izborna komisija najpre proglasila, pa poništila odborničku listu SNS-a, iako je zapisnički konstatovano da je primljena i zavedena sva propisana dokumentacija

GIK u krnjem sastavu i novinari
Valentina Lovrin Jevtić, Vera Palinkaš i Milan Vasić
Budimir Pavlović

Redosled stranaka i koalicija na lokalnim izborima u Šapcu, ipak, biće rešavan na Upravnom sudu!  Gradska izborna komisija oborila je u sredu prvoproglašenu odborničku listu SNS-a “Aleksandar Vučić – za našu decu”, i na istoj sednici prihvatila listu pod nazivom „Nebojša Zelenović – Šabac je naš (Zajedno za Srbiju, Srpski pokret obnove)“, podnetu dva dana posle naprednjaka. Od 15 članova GIK-a u Šapcu, dve trećine čine predstavnici Zelenovićeve stranke ZZS i njenih koalicionih partnera u dosadašnjoj gradskoj vlasti, a na njihovu, kako ističu, skandaloznu odluku ovdašnji SNS će uložiti žalbu.

Šabački GIK je poništio svoje sopstveno rešenje, doneto još u nedelju gotovo jednoglasno – četrnaest prema jedan za prihvatanje odborničke liste SNS-a. Naknadna odluka o obaranju već proglašene liste saopštena je na hitno sazvanoj konferenciji za novinare u zgradi gradske uprave preksinoć posle 21 sat.

Konferenciju je vodila član GIK-a Valentina Lovrin Jevtić, aktuelna gradska pravobraniteljka i predsednik komisije na lokalnim izborima 2016. godine, a na pitanje novinara zašto to ne čini sadašnji predsednik GIK-a Budimir Pavlović, koji je bio takođe prisutan, ona je odgovorila da „ovo nije konferencija GIK-a, već predstavnika ZZS, SPO i Zapadne Srbije (odborničke grupe, p. a.) imenovanih u komisiju“!?

Valentina Lovrin Jevtić je saopštila da je GIK poništio proglašenje liste SNS-a, pošto je prihvatio u međuvremenu pristigli prigovor Milana Vasića, načelnika gradske uprave, koji je preksinoć takođe prisustvovao preskonferenciji, da prilikom predaje dokumentacije SNS-a u subotu u 23.30 časova nije dostavljena i saglasnost Aleksandra Vučića da se njegovo ime nađe u nazivu liste.

„Rešenje je poništeno, jer je komisija konstatovala da su navodi iz Vasićevog prigovora tačni. Ovu nepravilnost, nažalost, tada nismo primetili. Prihvatamo da smo napravili grešku, ali greške se dešavaju“, rekla je Jevtić Lovrin. Ona je istakla da SNS po dobijanju odbijajućeg rešenja ima pravo žalbe Upravnom sudu u Novom Sadu, koji mora da donese odluku u roku od 48 sati od prijema žalbe.

Novinari su tražili da predsednik GIK-a Budimir Pavlović objasni, ukoliko je tačno da jedan dokument nije predat, zašto je lično izdiktirao u zapisnik da je od ovlašćenog predstavnika SNS-a dr Aleksandar Pajić „primljena i zavedena sva potrebna i propisana dokumentacija“, pri čemu je glasno iščitavao nazive svakog dokumenta, a što je čulo bar tridesetak ljudi koji su bili u sali i zabeležile TV kamere.

„Ono što sam ja rekao to je u zapisniku. Sad ne treba da ponavljam to što sam uneo…“, bio je nedorečen Pavlović. Uključile se, odmah, članice GIK-a Valentina Lovrin Jevtić i Vera Palinkaš, koje su optužile članicu komisije ispred SNS-a Bojanu Čurović, da je „pokušala da u dokumentaciju poturi“ navodno nedostajući dokument, a o čemu se pred preskonferenciju pojavila vest na portalu bliskom gradskoj vlasti.

Optužena članica GIK-a nije bila pozvana na preksinoćnu konferenciju, pa su novinari ostali uskraćeni za njen odgovor, a pitanja zašto bi neko „poturao“ bilo kakav dokument, ako je zapisnički konstatovano da je zavedena sva propisana dokumentacija, i da li je (ako se tako razmišlja) neko mogao neovlašćeno uzeti i odneti već predati dokument, s obzirom da se izborni materijal nalazio u kancelariji koja nije posebno obezbeđena, bilo je predmet nove, žustre polemike.

Posebno je burno regovao načelnik uprave Milan Vasić, čija se kancelarija (u kojoj je održana preskonferencija) nalazi preko puta one u kojoj je bio ostavljen izborni materijal!

Gradski odbor SNS-a u Šapcu juče je najoštrije protestvovao zbog, kako je naglašeno, „skandalozne odluke GIK-a da poništi već usvojeno i objavljeno rešenje o proglašenju liste ‘Aleksandar Vučić- Za našu decu’“.

„Nama je od početka bilo jasno da predstavnici ZZS-a i satelitskih grupa u GIK-u neće prezati ni od čega. Pravdu ćemo potražiti na Upravnom sudu, ali rešenje na koje ćemo svakako uložiti žalbu, još nismo dobili. Prema dosadašnjem, lošem iskustvu koje s GIK-om imamo, to će verovatno biti pred sam istek zakonskog roka. Ne sumnjamo da će sud doneti ispravnu odluku, jer smo vodili računa da svaki dokument pribavimo i predamo ga po zakonskoj proceduri“, istakao je dr Aleksandar Pajić, ovlašćeni predlagač i prvi na odborničkoj listi SNS-a.

Šabački naprednjaci su juče podneli krivičnu prijavu protiv članova GIK-a, predstavnika koalicije okupljene oko ZZS. Oni su u sredu uveče imali nameru da podnesu zahtev da im se odobri uvid u dokumentaciju, koju su predali u subotu u ponoć, a u kojoj se, ističu, nalazila i sada navodno nedostajuća saglasnost predsednika SNS-a Aleksandra Vučića, ali im nije bio dozvoljen ulaz u zgradu gradske uprave.

Promenada kroz istoriju Šapca

Posted on by Miroljub Mijušković

Kao inspiracija za novootvoreni Vinaverov trg poslužilo je njegovo književno delo “Gromobran svemira” iz 1921. godine 

Koncertom beogradskog hora “Braća Baruh“, u utorak uveče u Šapcu je svečano otvoren trg posvećen eruditi, književniku i prevodiocu Stanislavu Vinaveru (1891-1955), po mnogima najevropskijem piscu u srpskoj kulturi, rođenom u ovom gradu. Otvaranju ovog trga, po ideji arhitektinje Milene Zindović, koja je inspiraciju pronašla u Vinaverom delu “Gromobran svemira”, prisustvovala je i Milica Vinaver Ković, unuka slavnog pisca.

Vinaverov trg obuhvata novostvoreni plato od preko 1.000 kvadrata ispred nekadašnje kafane „Šaran“ i takozvanog „Zorkinog“ solitera. Ovde se jedna od centralnih gradskih ulica – Karađorđeva račvala u Pop-Lukinu, Kajmakčalansku i Miloša Pocerca, a novim urbanističkim rešenjem saobraćaj je drugačije rešen.

„Stanislav Vinaver je svet, Evropa, moderno doba koje svi toliko dugo iščekujemo na našim prostorima. Sve ono o čemu je pisao, stvarao to smo mi danas, to je Šabac, grad dobrih prilika i boljeg života“, rekao je prilikom otvaranja gradonačelnik Nebojša Zelenović.

Milica Vinaver Ković, koja se takođe obratila okupljenima, naglasila je da su promene u arhitekturi Šapca vidljive, a da je novi gradski trg kruna u očuvanju uspomene na lik i delo njenog pretka.

„Šabac je Stanislavu posvetio više od biste, ili spomenika. Ovo je rezultat višedecenijskog napora koji grad ulaže u negovanje tradicije i očuvanje sećanja na njega. Zbog toga sam veoma zahvalna“, navela je Vinaverova unuka, za koju je novi trg predstavlja „pravu promenadu kroz istoriju Šapca, od 19. veka do danas“.

Stanislav Vinaver rođen je u Šapcu 1. marta 1891. u uglednoj jevrejskoj porodici. Njegov otac dr Avram Josif Vinaver, koji se doselio iz Poljske, bio je začetnik radiologije u Srbiji. Osnovnu školu Stanislav je završio u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i u Beogradu, a na pariskoj Sorboni je studirao matematiku i fiziku.

Njegovo najpoznatije prozno delo je zbirka kratkih priča “Gromobran svemira”, objavljena 1921. godine, u kojoj utopijskim, naučnofantastičnim motivima izražava nezadovoljstvo stanjem u svetu posle Velikog rata i snažnu potrebu za promenom.

Izgradnju modernog trga, kojim dominiraju metalne, crvene pergole i takođe crveni alubondovi (trake) na fasadi “Zorkinog” solitera, pratile su kontroverze u šabačkoj javnosti. Uglavnom, radi izmenjenog saobraćajnog režima, koji je sada znatno usporen, ali zbog neobeleženog gradilišta (info-tablom), zbog čega se nije znalo kolika je vrednost investicije, ko su odgovorna lica i izvođači, kada će radovi biti završeni…

Istraživanje je pokazalo da su za izgradnju Vinaverovog trga, preko gradskog Javnog preduzeća “Infrastruktura”, bile raspisane tri javne nabavke u ukupnoj vrednosti od preko 28 miliona dinara.

Rekonstrukcija saobraćajnica, vodovodne mreže i postojećeg parkinga, dogradnja javne rasvete i postavljanje trotoara od štampanog betona debljine deset centimetara, plaćeni su 18.056.666 dinara (bez PDV-a) preduzeću “Savremena gradnja” iz Mišara. Pergole i urbani mobilijar na trgu koštali su 4.129.700 dinara, a radove je izvela firma “Vuksa 10” iz Šapca, dok je za izradu i alpinističko postavljanje alubondova na soliteru dato 5.825.000 dinara šabačkoj firmi “Duga-El”.

Šabački naprednjaci dobili uvodnu izbornu rundu

Posted on by Miroljub Mijušković

SNS ekspresno sakupiо potpise i prvi predaо propisanu dokumentaciju za kandidaturu odbornika. GIK (ne)očekivano odbio, a potom proglasio listu

Odbornička lista Srpske napredne stranke u Šapcu “Aleksandar Vučić – za našu decu” na predstojećim lokalnim izborima biće prva na glasačkom listiću. Naprednjaci su ekspresno sakupili i predali 2.560 potpisa, ali su uvodnu rundu izbornog meča sa ogromnim značajem u srpskoj političkoj javnosti dobili tek pošto su preskočili (ne)očekivanu zamku Gradske izborne komisije. Iako su naprednjaci u subotu u 23.30 časova predali sva neophodna dokumenta, GIK je njihovu listu najpre odbio, a onda je proglasio tek u nedelju u 22 sata, pošto je sam opozvao svoju prethodnu odluku.

Nepodeljen utisak dopisnika centralnih medija, koji su pratili događanja i subotu i nedelju, bio je da je GIK, u kojoj su dve trećine od 15 članova predstavnici stranke Zajedno za Srbiju i njenih koalicionih partnera u dosadašnjoj šabačkoj vlasti, pokušao da kupi vreme stranci gradonačelnika Nebojše Zelenovića, kako bi stigla da sakupi potpise (za punu listu sa 69 kandidata nephodno je 2.070 potpisa) i bolje se pozicionira, a što ZZS nije pošlo za rukom ni drugog dana.

Da će biti veoma dramatično, naslučivalo se još od subote ujutro, pošto je GIK konstituisan tek jedan sat pre isteka zakonskog roka od 72 sata, a koji je počeo da teče odmah po raspisivanju izbora. Čim su podeljeni izborni formulari obe politički suprostavljene organizacije pozvale su svoje članove i simpatizere da im daju podršku. Sa prikupljenim potpisima, predstavnici SNS-a došli su u zgradu Gradske uprave u subotu u 22 sata, ali u prostorijama opredeljenim za rad GIK-a nikog nije bilo, čak ni dežurnog. Predsednik i članovi GIK-a, njih trinaestoro i sekretar, okupili su se tek u 23.30 časova, kada je zvanično otvoren rad sednice.

Ovlašćeni predstavnik SNS-a dr Aleksandar Pajić, prvi na odborničkoj listi, predao je u prisustvu većeg broja građana, novinara i TV ekipa potpise i izborni materijal predsedniku GIK-a advokatu Budimiru Pavloviću, a koji je na zahtev Pajića (prethodno ga pitao i da li još nešto treba), konstatovao u zaisnik da je „primljena i zavedena sva potrebna i propisana dokumentacija“. Predsednik šabačke GIK je naprednjacima još saopštio da će im rešenje o proglašenju liste biti dostavljeno u zakonskom roku (24 sata).

Izvršivši proveru materijala, GIK je od 2.560 potpisa prihvatio 2.504, više nego dovoljno, odbivši ona lica koja se nisu nalazila u jedinstvenom biračkom spisku, imala prebivalište u drugom gradu ili nevalidan JMBG. Do neočekivanog obrta, međutim, došlo je oko jedan sat pole ponoći, kada je predstavnica ZZS-a Valetina Lovrin Jevtić, aktuelna gradska pravobraniteljka (prisutni na sednici kažu da je to bilo nakon telefonskog poziva), osporila predaju dela dokumentacije naprednjaka, a za konstataciju predsednika GIK-a, takođe predstavnika ZZS-a, rekla da je „preuranjena“.

Članica GIK-a ispred SNS-a Bojana Čurović reagovala je na to rečima da je sva dokumentacija uredno dostavljena prilikom predaje liste, a što se pored zapisnika može utvrditi i uvidom u snimke televizija koje su pratile događaj. Ona i još četvoro predstavnika naprednjaka, ipak, ostali su u manjini prilikom glasanja, a protiv svoje, pred svima iznete i zapisane „konstatacije“ bio je čak i predsednik GIK-a Budimir Pavlović!

Šabački naprednjaci, kako saznajemo, bili su spremni da posle prijema odbijajućeg rešenja GIK-a zaštitu potraže pred Upravnim sudom. Pisani otpravak rešenja, međutim, nije im stigao, pošto je u nedelju kasno uveče, pred isticanje 24-časovnog roka, održana nova sednica GIK-a. Na toj sesiji prethodna odluka je povučena, a lista SNS-a prihvaćena. Stranka Nebojše Zelenovića ZZS u nedelju nije predala izborni materijal GIK-a, a preko društvenih mreža pozvala je na prikupljanje potpisa i u ponedeljak.

Uz dr Aleksandra Pajića na odborničkoj listi naprednjaka su i Jelena Vikić, specijalista medicinske biohemije, dr Boban Birmančević, Radivoje Mićić, diplomirani ekonomista, Snežana Vračević, specijalista medicine sporta, Slobodan Popović,      doktor medicine, Blaža Knežević, diplomirani ekonomista, Vladan Krasavac, inženjer poljoprivrede, Hadži Milica Ranković, diplomirani ekonomista, Sonja Đerić, lekar opšte prakse… Visokopozicionirani kandidat za odbornika je i najbolji šabački sportista svih vremena Mile Isković, olimpijski, svetski i evropski šampion u državnoj reprezentaciji, višestruki evropski i držani prvak u klupskom rukometu.

Na listi šabačkog SNS-a od 69 kandidata za odbornike 28 su žene (40,5 odsto). Na listi su i kandidati PUPS-a, Pokreta socijalista i SDP Srbije.

 ZZS predao u ponedeljаk popodne

Lokalna koalicija okupljena oko stranke Zajedno za Srbiju predala je juče popodne GIK-u preko 2.200 potpisa za odborničku listu pod nazivom „Šabac je naš – Nebojša Zelenović“. Nosilac liste je aktuelni gradonačelnik Nebojša Zelenović, koji je tom prilikom rekao da listu čine posvećeni, odgovorni i profesionalni ljudi koji žele da zajedno sa njim u sledeće četiri godine od Šapca naprave najpristojnije mesto za život u Srbiji.

Zdravlje nije za predizbornu kampanju

Posted on by Miroljub Mijušković

U ZZJ u Šapcu ističu da će još morati da se sačeka na besplatno vakcinisanje protiv HPV-a, jer osim odluke lokalnog parlamenta ništa drugo nije regulisano

Branko Vujković

Zavod za javno zdravlje u Šapcu pozvao je gradsku upravu da ne dezinformiše građane o besplatnoj vakcini protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom na području ovog grada i manišuliše sa njima u cilju predizborne kampanje. Na jučerašnjoj preskonferenciji u ovoj zdravstvenoj ustanovi je rečeno da vakcina u Šapcu košta koliko i u drugom gradovima Srbije, oko 12.000 dinara za jednu dozu, a ukoliko žele da je prime građani to još uvek moraju da plate iz svog džepa.

“Skupština grada Šapca jeste, na predlog pomoćnice gradonačelnika Marije Ratković, usvojila odluku o finansiranju programa preporučene aktivne imunizacije protiv HPV-a, a da pre toga nije utvrđeno kolika je zainteresovanost, koliko je novca i doza potrebno, hoće li pored vakcine grad platiti i revakcinaciju, jer je deca do 14 godina primaju u dva puta, na šest meseci. Nemamo ništa regulisano, a građanima je ekspresno saopšteno da je vakcina ‘od danas’ besplatna. Nažalost, ovde je reč o brutalnoj zloupotrebi javnosti“, istakao je dr Branko Vujković, v. d. direktora ZZJ u Šapcu.

On je naveo da se o programu dobrovoljne imunizacije protiv HPV-a prvi put govorilo na sednici gradskog Saveta za zdravstvo krajem prošle godine, i da je tada dogovoreno da se krene sa projektom edukacije sa rokom završetka do kraja maja, a za koji je sredstva obezbedio Britanski savet. Međutim, na sednici Skupštine grada, koja je održana istoga dana kada su raspisani izbori, po dopuni dnvenog reda predložena je odluka o besplatnoj vakcinaciji.

„Gradonačelnik Nebojša Zelenović tvrdi da je grad opredelio pet miliona dinara za nabavku vakcina. Ne znamo da li taj novac zaista postoji, jer nije iskazan u sadašnjem budžetu. Ankete nisu urađene, pa ne znamo, takođe, ni da li je to dovoljno. Ako od 6.790 dece uzrasta do 9 do 14 godina na teritoriji grada vakcinišemo i revakcinišemo samo trećinu, za to je potrebno bar 500.000 evra, deset puta više od predviđenih sredstava. Naravno, da zdravlje ljudi nema cenu, ali upravo zbog toga ne bi smelo da služi za sticanje jeftinih političkih poena“, rekao je dr Branko Vujković.

Načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJ u Šapcu dr Dragana Radojičić objasnila je da prilikom vakcinacije i revakcinacije oboljenja izazvanih HPV-om veoma bitno da doze budu iz iste serije, što znači da bi ih trebalo obezbediti istovremeno. Zato je neophodno da građani prethodno budu anketirani, kako bi tender bio što precizniji, a štete minilane.

„Nije preventivna imunizacija protiv HPV-a šabački ekskluzivitet. U četiri opštine u Srbiji imali smo 2016. godine takav pilot program. Nabavljeno je 2.000 doza, ali je upotrebeno svega 300. Nažalost, ostalo je propalo. Da bi se građani odazvali neobaveznoj vakcinaciji potrebno je da budu edukovani, a to je korak za koji mi se čini da je u našem slučaju brzo preskočen“, navela je dr Dragana Radojičić.

ZZJ u Šapcu, kako je juče rečeno, zatražiće od gradske uprave da im što skorije dostavi podatak na koliki se broj vakcina protiv HPV-a računa, kao i da grad i ustanova potpišu ugovor kako bi se krenulo u proces nabavke. Dok se to ne desi, građanima ostaje jedino mogućnost da lično kupe vakcinu i obezbede takozvanu hladnu vezu do zdravstvene ustanove, gde će je primiti, a da svoj novac potom pokušaju da refundiraju od grada, pozivajući se na odluku sa poslednjeg zasedanja lokalnog parlamenta.

Bez dogovora mladih i grada Šapca, igralište brane telima i peticijom

Posted on by Miroljub Mijušković

Mladi iz stambenog naselja Benska bara predali su gradskoj upravi 1.950 potpisa sa zahtevom za vraćanje sportskog terena u prvobitno stanje 

Sporna lokacija u najmnogoljudnijem šabačkom naselju

Mladi stambenog neselja Benska bara predali su na pisarnici gradske uprave u Šapcu peticiju, kojom od lokalnih vlasti traže da obustave radove na košarkaškom igralištu u Ulici dr Andre Jovanovića, čije postojenje nije predviđeno novim urbanističkim projektom, i odmah ga vrate u pređašnje stanje. Od oko 10.000 građana, koliko živi u ovom naselju, zahtev je potpisalo njih 1.950.

U prethodne dve sedmice, oni su organizovali više protesta u Benskoj bari, a koliko su odlučni pokazali su kada su stali pred građevinske mašine i svojim telima ih sprečili da nastave kopanje.

„Mi smo imali još dva-tri sastanka sa gradskim čelnicima, ali na njima nikavo konkretno rešenje nije nam predloženo. To su bile samo neke insinuacije, uglavnom preko medija, i zato smo se odlučili na ovaj potez. Nadamo se da će oni uvideti svoju grešku i da će je ispraviti. Ako 20 odsto ljudi smatra da na tom mestu treba da postoji teren, to zaista nije malo“, kaže Mihajlo Okljević, jedan od predstavnika građanske inicijative „Sačuvajmo teren“.

Mladi iz najmnogoljudnijeg naselja u gradu zamerili su lokalnoj vlasti što je posao započet pre nego što je gradilište obeleženo, a građani upoznati ko je naručilac, ko izvođač, a ko odgovorno lice, koliko će radovi trajati i kako će taj prostor izgledati nakon rekonstrukcije. Oni predlažu da se projekat revidira uz konsultaciju sa građanima napravi rešenje koje će podrazumevati zadržavanje rekretivnih sadržaja – sportski teren i teretanu na otvorenom prema najnovijim standardima.

U Medicinskoj školi zatečeni predlogom gradske uprave

U međuvremenu, obraćajući se građanima preko lokalne televizije, načelnik gradske uprave Milan Vasić je rekao da je na prostoru srušenog košarkaškog terena predviđeno moderno dečije igrališta i proširenje postojećeg parka sa novom česmom i novim klupama. On je tom prilikom predložio gradnju alternativnog sportskog terena na obodu naselja, a takođe je ponudio i mogućnost da se mladima  iz Benske bare stavi na raspolaganje igrališta srednje Medicinske škole „Dr Andra Jovanović“, čiju bi rekonstrukciju platio grad.

Na Vasićeve reči iz Medicinske škole brzo je stigao odgovor u kojem je navedeno da je on predlog za rekonstrukciju terena izneo ne konsultujući se ni sa kim iz ove obrazovne ustanove. Pritom je naglašeno da se ova škola se u poslednjih deset godina jedanaest puta obraćala Gradskoj upravi za finansijska sredstva, kako bi zajednički rešavali infrastrukturne probleme, čije je otklanjanje bilo naloženo od strane nadležnih inspekcijskih organa.

„Međutim, nijedan put nismo bili udostojeni čak ni odgovorom. Zbog toga smo, godinama unazad, bili prinuđeni da tražimo pomoć Vlade Srbije i resornih ministarstava. Zahvaljujući toj saradnji, škola je rekonstruisala zadužbinsku zgradu doktora Andre Jovanovića, zamenila krovnu konstrukciju, poboljšala energetsku efikasnost objekta, postavila novu fasadnu stolariju, novu fasadu, ogradu… Krajem januara ove godine, Ministarstvo prosvete je školi odobrilo projekat rekonstrukcije sportskog terena i atletske staze, pa stoga nema potrebe da grad finansira izvođenje ove vrste radova“, rečeno je u odgovoru Medicinske škole.

Mladi iz naselja Benska bara, takođe, ističu da oni ne traže rekonstrukciju postojećih sportskih terena u gradskim školama, već da štite svoje igralište, na kojem su odrastali i njihovi roditelji, a koje je gradska uprava neočekivano porušila i promenila mu namenu.

Balkanski Džejms Bond igrao je tenis u Krupnju

Posted on by Miroljub Mijušković

Obaveštajac britanske SOE Bil Hadson nije pomirio Tita i Dražu, ali je uspeo da ukrade savezničke dukate i dijamante vredne preko 1,75 miliona funti. – Priznanje gurnuli pod tepih „prijatelji gospodina Halforda“, što je bila šifra za MI6

Bil Hadson sa Dragoljubom Mihailovićem u Crnoj Gori (Arhivska fotografija)

U vreme u kom je Fred Peri (1909–1995) dominirao svetskim tenisom, osvajajući osam grend slem titula u amaterskom i dve u profesionalnom rangu, kao i još šest u dublu i miks dublu, jedan drugi Britanac – Dvejn Tajrel Hadson (1910 – 1995) takođe je prebacivao lopticu preko mreže, ali u Srbiji. Danas u Muzeju Krupnja kao vredan eksponat čuvaju reket kojim je krajem tridesetih godina prošlog veka servirao ovaj rudarski inženjer, tada angažovan na iskopavanju antimona u brdima Rađevine. Iako je bio i izvanredan ragbi igrač, plivač, jahač, skijaš, rvač i bokser, Hadson karijeru nije napravio na sportskim borilištima, već se istakao kao oficir britanske Tajne obaveštajne službe (Secret Intelligence Service).

Dvejn Hadson, poznat kao Bil, koji je govorio šest stranih jezika i imao reputaciju velikog ženskaroša, tokom Drugog svetskog rata bio je zadužen za vezu sa četnicima i partizanima u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji. Prema pisanju londonskog “Sandej tajmsa”, njegov svestrani, avanturama ispunjen život poslužio je Ijanu Lankasteru Flemingu, takođe bivšem agentu sikret servisa, za oblikovanje jednog od likova Džejmsa Bonda u popularnoj literarnoj, a potom i filmskoj sagi.

U Jugoslaviju je Hadson stigao tokom 1935. godine iz Južne Afrike, gde se bavio rudarstvom. Oženio se u Beogradu (belom) ruskom balerinom Adom Proskurnikovom, ali je brak sa njom trajao kratko, jer ona nije želela da živi u maloj mestu na zapadu Srbije, nedalako od rudnika Zajača, Stolice i Kostajnik, tada najvećeg antimonskog basena u Evropi, kojima je Britanac upravljao do pred početak rata. Bez ikakvih porodičnih obaveza, Hadson je u Krupnju tako imao “sve vreme sveta” da varošku svakodnevicu razbija igranjem tenisa.

Reket Bila Hadson koji je poklonio Svetozaru Kostiću (Foto Muzej Krupnja)

Protojerej stavrofor Aleksandar Đurđev, koji je najzaslužniji za otvaranje Muzeja Krupnja sa preko tri hiljade izloženih predmeta, od modernog doba do vladavine Rimljana i antičkih rudnika, otkriva da je ovaj britanski inženjer, da bi mogao da uživa u belom sportu, najpre morao da obuči lokalne partnere za njima do tada nepoznatu igru. Anegdota kaže da je jedan od njih toliko napredovao da je počeo da ga sve češće pobeđuje, na što mu je Hadson već prilično frustriran rekao: „Kad me već dobijaš, evo ti i moj reket“.

Na starom, drvenom reketu, koji je sa sokolskom kapom, peharima i drugim sportskim rekvizitima izložen u vitrini krupanjskog muzeja, razumljivo bez očuvanog špana i gripa, s obzirom da su se mreža i omotači drške u to vreme izrađivali od organskih materijala, napisano je da ga je Bil Hadson 1938. godine poklonio Svetozaru Kostiću.

Rudarskog inženjera iz Zajače već u jesen sledeće godine je regrutovo Odsek “D” SIS-a, zadužen za vođenje političkih prikrivenih akcija i paravojnih operacija u vreme rata, sa sedištem u Zagrebu. Odsek “D” je sredinom 1940. priključen novoformiranoj Upravi za specijalne operacije SOE (Special Operations Executive), a Hadsonu je povereno vođenje organizacije za miniranje brodova sila Osovine u jugoslovenskim lukama. U februaru 1941. on je čak lično potopio jedno italijansko plovilo.

Hadson je izvučen iz Jugoslavije posle njenog aprilskog sloma, ali se već u septembru vratio iz Kaira podmornicom “Trijumf”, i to kao šef prve britansko-jugoslovenske vojne misije u kojoj su još bili majori jugoslovenske kraljevske vojske Zaharije Ostojić i Mirko Lalatović, i narednik Veljko Dragićević, radio-telegrafista. Podmornica ih je iskrcala u Perazića Dolu kod Petrovca.

SOE je od Bila Hadsona očekivala da “kontaktira, istraži i izveštava o svim grupama koje pružaju otpor neprijatelju, bez obzira na nacionalnu pripadnost verovanje ili političko ubeđenje”. Nedugo po iskrcavanju, on se sreo sa crnogorskim komunistima Milovanom Đilasom, Mitrom Bakićem i Arsom Jovanovićem, a tokom oktobra sa vođom partizanskog pokreta Josipom Brozom Titom u oslobođenom Užicu. Nekoliko dana posle razgovora s Titom stigao je i u štab Dragoljuba Draže Mihailovića na Ravnoj Gori.

Britanski obaveštajac, koji je besprekorno govorio srpski, do kraja novembra je učestvovao na tri sastanka četnika i partizana, ali ih nije ubedio da se zajedno bore protiv neprijatelja. Pri štabu Jugoslovenske vojske u otadžbini ostao je do zime 1942/43. godine, koristeći ratno ime Marko. Vratio se potom u štab SOE u Kairu, da bi početkom 1944. još jednom bio u Jugoslaviji. Istog leta se padobranom spustio u Poljsku sa zadatkom da pomogne (neuspeli) Varšavski ustanak. Zaršetak rata je dočekao u činu pukovnika, dva puta odlikovan vojničkim medaljama.

Bil Hadson, oficir SOE

Punih šest decenija po okončanju Drugog svetskog rata, a deset godina posle smrti Bila Hadsona u Južnoj Africi, visokotiražni “Sandej tajms” doneo je tekst sa šokantnim naslovom: Ratni heroj „Džejms Bond“ pokrao savezničko blago!

“Otvoranje dosijea iz Nacionalne arhive u kvartu Kju, zapadni London”, naveo je autor članka Piter Dej, “pokazalo je da su vlasti, spremne da izbegnu skandal, prikrile da je Hadson još 1947. godine priznao da je sakrio na hiljade funti u zlatu i dijamantima, poslatih da se finansiraju ratne aktivnosti protiv Nemaca u Jugoslaviji, a sa ciljem da ih preuzme kada nastupi mir”.

Podmornica “Trijumf” kojom je misija stigla u Jugoslaviju (Arhivska fotografija)

Jedan od Hadsonovih važnih zadataka u ratu bio je i distribucija britanskih zlatnika i dragog kamenja ubačenih padobranima u Jugoslaviju. Poslato je oko 80.000 funti u dukatima suverenima i dragom kamenju, što bi sada vredelo više od 1,75 miliona funti. Obaveštajac je blago zakopao ispod seljačkih koliba i samo njemu znanih šumskih skrovišta. Uz pomoć saučesnika, kasnije je pokušao da ga prokrijumčari iz Jugoslavije, koristeći pritom britanske diplomatske kanale.

Dosijei su pokazali da je Hadson, koji je odmah posle rata bio vojni predstavnik Ujedinjenog kraljevstva u Rumuniji, regrutovao Štefana Colnera, mađarskog Jevreja koji je za britansku vladu kupovao drva po istočnoj Evropi, da uz dobru nadoknadu ode u Jugoslaviju, i da u okolini Čačka pronađe sakrivene zlatnike i dijamante. Sa detaljnom mapom koju je dobio, Colner je uspeo da otkopa jednu torbu sa blagom, ali drugu nije pronašao. Torbu je izneo iz Jugoslavije i preko britanske amabasade u Budimpešti je diplomatskom poštom poslao u Bukurešt. U potrazi za drugim skrovištem, Colner je ubrzo ponovo ušao u Jugoslaviju, ali je uhapšen i osuđen.

Zaprepašćenje Forin ofisa zbog Hadsonovog ponašanja u ratu zapisao je u dosijeima zvaničnik F. A. Verner, koji navodi da su „novi senzacionalni dokazi… sadržani u izjavi pukovnika Hadsona… dovoljni da proces protiv njega bude pokrenut pred javnim tužilaštvom“. Verner je dodao da je slučaj predat „prijateljima gospodina Halforda“, što je bila tadašnja važeća šifra za obaveštajnu službu MI6.

Balkanski Džejms Bond nikad se nije pojavio pred sudijama, „frendovi“ su mu omogućili novi život u Južnoafričkoj Republici, gde je 1995. umro u tri i po milionskom gradu Durbanu, najvećem turističkom centru u ovoj zemlji.