Naš stručnjak na radu u Danskoj dr Nebojša Kočanović prikuplja pomoć za srpske bolnice i pomaže domaćim lekarima da ovladaju najsavremenim hirurškim veštinama u ginekologiji
Ugled našeg ginekologa dr Nebojše Kočanovića na radu u Kopenhagenu, nesumnjivo je bio presudan za odluku danskih donatora da vrednu medicinsku opremu upute baš u Srbiju. Dva puta protekle godine, savremeni aparati za ginekologiju, hirurgiju, urgentnu medicinu, interne bolesti, kardiologiju, anesteziologiju, ultrazvuk i laparoskopiju, inkubatori, citoskopski i bronhoskopski stubovi, kolonoskopi, bolnički kreveti, radna odela, posteljina i potrošni medicinski materijal poklonjeni su bolnicama u Šapcu, Jagodini i Ćupriji.
Vrednost prve donacije bila je oko 300.000 evra, a druge preko 100.000 evra. Ove godine je u planu da pomoć dobiju zdravstvene ustanove u Kladovu, Novom Pazaru, Leskovcu, Topoli i Ljuboviji, ali i u Trebinju u Republici Srpskoj.
– Veliku podršku ovim, a nadam se i budućim akcijama, dala je i naša ambasada u Kopenhagenu, i to ne samo u administrativnom delu, gde je sve funkcionisalo besprekorno, već i u direktnim kontaktima sa danskim donatorima. Ambasadorka Jasmina Mitrović Marić svima je uručila zahvalnice, što ih je veoma obradovalo, a oni, verujte, znaju to da cene. Baš kao što vole i da znaju gde njihova donacija odlazi, zbog čega im je bilo drago što su direktori srpskih bolnica prisustvovali primopredaji, kaže za „Politiku“ dr Nebojša Kočanović, priznati stručnjak u oblasti robot hirugije u ginekologiji.
Doktor Kočanović je rođen pre 47 godina u Đakovici na Kosmetu, odakle se njegova porodica osamdesetih godina prošlog veka preselila u Ćupriju. Studirao je medicinu u Kragujevcu, a 2007. godine, uz pomoć porodice Jovana Đokića iz Kopenhagena, došao je na volonterski rad u Dansku, gde je ostao do danas. Oženjen je Milom Kočanović iz Ćuprije, koja je takođe lekar – radiolog, i sa kojom ima tri sina Bogdana, Obrada i Novaka.
– U porodici, još kao dete, sam učen da se drvo na drvo oslanja, a čovek na čoveka… Jedan od razloga zašto ovo radim jeste i pitanje moje dece sa kojim ću se jednoga dana sigurno sresti: „Tata, šta si ti lično uradio da bi Srbiji bilo bolje?“ Smatram da svi mi koji možemo da ličnim primerom, iz svih oblasti, doprinesemo boljitku naše zemlje, ne treba da čekamo poziv, već treba da budemo incijatori promena na bolje, kaže naš sagovornik, koji ističe da veliku pomoć u ovom humanitarnom poslu ima od Marka Vasića iz Ćuprije, čija je supruga Ivana takođe radiolog.
Medicinska oprema koja je poslata u Srbiju u proseku je stara između pet i 15 godina, ali je u izuzetnom stanju. Danci brzo zanavljaju aparate, držeći korak sa najsavremenijim tehnologijama. Ako su i postojali manji nedostaci oni su otklonjeni u Srbiji. Trikotaža koju je poklonila firma „Berendsen Varde“ praktično je nova, pošto je bolnica za koju proizvode u međuvremenu promenila model. Da oprema stigne do krajnjeg korisnika, kaže dr Kočanović, zaslužni su prijatelji iz medikotehnik odeljenja u Esbjergu i Koldnigu.
Manjak saradnika iz struke, koji bi mogli da više doprinesu zajedničkom cilju, najveći je problem sa kojim se suočava naš lekar. Svuda, uglavnom, nailazi na odobravanje kolega, ali kada se treba lično pokrenuti, obično stigne odgovor „nema se vremena“. Po slobodnoj proceni, iz Srbije u Danskoj danas radi između 70 i 90 lekara, a sa prostora bivše Jugoslavije znatno više.
– Bolnice u Srbiji najčešće kubure sa novcem za transport donirane opreme. Veliki problem predstavlja i prvi servis (atest), pa bolnice takođe moraju da „žongliraju“ da bi našle pare da aparature puste u rad. Tu vidim priliku za Republički fond za zdravstveno osiguranje, koji bi mogao da prihvati ove troškove. Istakao bih da je Lekarska komora Srbije izrazila volju da plati troškove budućih transporta bolničke trikotaže, navodi dr Kočanović.
Naš sagovornik na volonterskoj osnovi pomaže kolegama na ginekološkom odeljenju u bolnici u Jagodini da upoznaju tehnologije rada na novoj opremi. Sa kolegama razmenjuje iskustva, i pokušava da danski princip rada i protokole lečenja, koliko je moguće, prilagodi našim uslovima. Uglavnom je fokusiran na transfer veština iz laparoskopske hirugije. Lekari iz jagodinske bolnice, kaže, jako su motivisani, tako da su do sada operisali dvadeset pacijenata u četiri navrata.
– Planiram da u aprilu, maju, julu i uvek kada naćem slobodnog vremena nastavim sa započetim, sve dok ne formiramo samostalne timove iz laparokopske ginekologije, čime bi moja misija bila ispunjen. Kasnije bih, po potrebi ili želji, možda mogao u neku drugu bolnicu da obavljam edukaciju, ističe dr Kočanović.
Ovaj stručnjak trenutno ispituje mogućnost obuke naših lekara u barijatrijskoj i neurohirugiji. Kaže da u Skandinaviji postoje zainteresovani stručnjaci, koji bi rado pošli s njim i nesebično podelili stečene veštine, ali bi voleli da iza njih na neki način stane srpsko Ministarstvo zdravlja, kako njihov rad ne bi bio tretiran kao rad slobodnih strelaca. Razmena iskustva sa bilo koje strane sveta, pa i razmena u okviru iste zemlje, a različitih bolnica, uvek donosi boljitak. Oni koji se zatvore osuđeni su na tiho propadanje, zaključuje dr Nebojša Kočanović.
Miroljub Mijušković 