U selu Ljutice kod Koceljeve, ispred svoje kuće, pronađen je mrtav Vitomir Đorđić (73), koji na sebi od odeće nije imao ništa. Obdukcijom tela ustanovljeni su višestruki prelomi rebara, ključne kosti i vratnih pršljenova, a kako nam je juče potvrđeno policija intenzivno traga za nepoznatim počiniocem, ili više njih koji su mu naneli smrtonosne povrede.
Mrtvog Đorđića su još u petak, u toku dana, primetile komšije, i odmah obavestile policiju. Starac je ležao na stomaku u ekonomskom delu dvorišta. Na sebi je imao samo cipele, a donji deo pidžame nalazio se pored njega. Pošto je pronađen u potpuno neobičnim okolnostima, Više javno tužilaštvo u Šapcu naložilo je obdukciju, koja je pokazala da je smrt nastupila nasilnim putem.
Kako nezvanično saznajemo, kada su policajci stigli na mesto događaja, najpre su pomislili da je u pitanju infarkt. Međutim, kada su pomerili beživotno telo primetili su prelom ključne kosti. Prilikom obdukcije, potom, pronađeni su i prelomi na osam rebara, kao i prelomi dva vratna pršljena.
U Đorđićevoj kući, prema izvoru bliskom istrazi, nije bilo nikakve premetačine. Policija je u kući pronašla i nekoliko hiljada dinara, tako da po svemu sudeći ništa nije odneto. Kriminalistički tehničari zadržali su se u njegovom domaćinstvu u petak celo popodne i veče, i kako saznajemo prikupili su veći broj tragova koji će omogućiti DNK analize.
U selu kažu da je Vitomir Đorđić dugo živeo sam, kao i da je imao dvojicu sinova nastanjenih u Beogradu. Nikom od meštana nije poznato da je sa nekim bio u zavadi.
Iz Prvog svetskog rata Šabac je izašao potpuno razoren, bez polovine stanovništva i kuća, i sa tri ordena: Karađorđevom zvezdom, Francuskim ratnim krstom sa palmom i Čehoslovačkim ratnim krstom
Grad mučenik i grad heroj u Velikom ratu – Šabac, koji je zbog ogromnih materijalnih razaranja i do tada nečuvenih zločina nad civilima u novijoj istoriji, još u tim ratnim danima dobio naziv srpski Verden, 2. novembra je obeležio vek od konačnog sloma okupatora. Od 14.000 predratnih stanovnika, više od 7.000 nije dočekao da vidi raspad crno-žute monarhije, a zbog stradalništva grad je dobio tri ordena: Francuski ratni krst sa palmom (1920), Čehoslovački ratni krst (1926) i Karađorđevu zvezdu sa mačevima (1934), tada najveća priznanja.
Šabac je bio prvi grad u Srbiji u koji su u leto 1914. godine ušle austro-ugarske trupe, ali istovremeno i prvi grad u kojem su zločini bili direktno naređeni. Posle uličnih borbi, neprijatelj je 12. avgusta oko 16 časova zauzeo varoš i utvrdio se na njenom južnom obodu. Još iste večeri počela su masovna hapšenja i ubijanje civila. Komandant 9. korpusa doslovno je naredio:
„Rat nas vodi u jednu neprijateljsku zemlju, koja je naseljena stanovništvom ispunjenog prema nama fanatičnom mržnjom. U zemlju gde se ubistva kao katastrofa u Sarajevu slave kao junaštvo. Prema takvom stanovništvu svaka humanost je štetna. Ko u ovim slučajevima bude imalo milostiv, taj će biti nastrože kažnjen… Razrušiti svaku kuću u kojoj se nađe oružje… Obesiti najuglednije meštane koji ne odaju gde se nalaze stanovnici kuća u kojima se pronađe oružje…”
Spomenik palim u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918.
Istražujući austo-ugarske zločine, istoričar Vasa Kazimirović navodi sećanja Pera Blaškovića, komandanta bataljona u Trećoj bosanskohercegovačkoj regimenti, koju su činili muslimani i Hrvati, prvi uglavnom iz Tuzlanskog okruga. Ulazeći sa svojom jedinicom u Šabac, u zoru 18. avgusta 1914. godine, ovaj oficir navodi da se suočio sa jezivom slikom…
„Svugdje smo naišli na kaotičan nered. Tako stanje vojske u jednom osvojenom gradu nisam mogao ni zamisliti. Dok smo marširali ulicama, oficirima i vojnicima prilazili su pijani saniteci i trenjaki, pa su im nudili vina, ženskih cipela, rublja i šešira, dječjih igračaka, krzna i tepiha…”
Ratnih užasa nije bila pošteđena ni saborna crkva Svetih apostola Petra i Pavla, koja je tokom granatiranja ostala bez krova i tornja, ali i postala mesto do tada nezabeleženog zločina. Odmah po okupaciji u unutrašnjost crkve zatvoreno je oko dve stotine Šapčana, koji su danima bili bez svežeg vazduha, vode i hleba. Prema svedočenjima retkih preživelih, ljudi su padali u nesvest, jeli vosak, pili ulje iz kandila i lizali podove. Ubijeno je 157 zatočenika, a crkva ima spisak 68 žrtava čija se imena pominju prilikom svete liturgije.
Kosti pobijenih talaca nalaze se ispod spomenika palim u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine. Delo od bronze, na postamentu od belog mermera, koje se uzdiže u porti šabačke crkve, delo je Kotoranina Frana Mengelo – Dinčića. Spomenik je podignut 19. avgusta 1933. godine, a osveštan godinu dana kasnije u prisustvu kralja Aleksandra Karađorđevića, patrijarha Varnave i mnogih dugih zvaničnika na 20-godišnjicu stradanja.
Spomenik sa tri ordena
Posle pobede srpske vojske u Cerskoj operaciji, koja je završena 24. avgusta 1914, okupator je proteran iz Šapca, u koji se ponovo vratio posle ostupanja srpske vojske preko Albanije i zadržao do 2. novembra 1918. Svoja tri najviša odličja, srpski Verden je čuvao u vitrinama Narodnog muzeja, odakle su nestala bez traga tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Početkom devedesetih godina prošlog veka u gradu su došli na ideju da ordeni budu centralni motiv novog spomenika na Trgu ispred hotela “Sloboda”. Grad je naručio i platio posao vajaru Miodragu Tomaniću iz Celja, poreklom Šapčaninu. Iako je brzo završen, zbog ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ i sankcija međunarodne zajednice, Tomanićev rad je iz Slovenije u Šabac stigao tek posle punih 17 godina. Trostrano obeležje sa tri ordena postavljeno je u pešačkoj zoni u centru grada, na prostoru oplemeljenom fontanom.
Ulice prepune tela ubijenih
„Zločini i pljačke činjeni su svuda po varoši”, zabeležila je sećanja na tragiče dane 1914. medicinska sestra Lela Kujundžić, koja je doživela duboku starost. U svoj dnevnik, ona je zapisala da je Pocerska ulica (sada Masarikova) bila prepuna tela ubijenih Šapčana, preko kojih su okupatori bacali posteljinu, jorgane i perinu iz opljačkanih kuća. Tadašnjoj devojčici je izgledalo kao da se žrtve neočekivano zaspale na sred druma.
Penzioner Dragomir T. (68) iz sela Gornja Vranjska kod Šapca, koji se tereti da je u sredu oko 7.30 časova usmrtio Miloša B. (52) zvanog Bucko, u četvrtak je priveden Višem javnom tužilaštvu. Zločin se dogodio u Bogojevićevom stanu u potkrovlju stambene zgrade u Ulici vojvode Mišića broj 77 u Šapcu, a osumnjičeni Todorović se sam prijavio i predao policiji.
Dragomiru se na teret stavlja krivično delo teško ubistvo iz koristoljublja. U prvom iskazu pred policijom, on je ispričao da se sa Milošem posvađao oko vraćanja pozajmice. Tokom žučne rasprave potegao je kuhinjski nož i više puta ga izbo po celom telu. Izuzetno krupan i jak, Miloš je uspeo da izađe u hodnik zgrade, ali je ipak tu pao i preminuo.
Iz izvora bliskih istrazi još se može saznati da je Dragomir dugovao Milošu oko 4.000 evra, zbog čega je ovaj često dolazio u Gornju Vranjsku i maltretirao, pa i tukao ga pred ukućanima. Osumnjičeni za ubistvo je živeo u domaćinstvu sa ženom, bolesnim sinom, koji ima problem sa bubrezima i dijabetesom, i njegovom suprugom.
Meštani ovog sela kažu da je Dragomir bio pošten i vredan čovek, koji se trudio da prehrani porodicu pošto je ostao bez posla u propalom ASP „7. juli“, zbog čega je privatno vozio kombijem ture u inostranstvo, najčešće u Beč. Međutim, zašto je pozajmio novac od čoveka koji je od ranije bio poznat policiji po teškim krivičnim delima, za sve je još nepoznanica.
Takođe je nepoznanica i kako je 68-godišnji Dragomir uspeo da savlada deceniju i po mlađeg i bar trećinu težeg Miloša, od koga su u gradu zazirali i mnogi „žestoki momci“, bez obzira što je u ruci imao nož.
U šabačkom naselju Živinarnik u sredu ujutro ubijen Miloš B., a osumnjičeni Dragomir T. odmah se predao policiji
Ubistvo u Šapcu
Sa više uboda kuhinjskim nožem u sredu u 7.30 časova u Šapcu ubijen je Miloš B. (52) iz ovog grada, od ranije poznat policiji. Zločin se dogodio u potkrovlju stambene zgrade, u Ulici vojvode Mišića broj 77, u naselju Živinarnik, a prethodila mu je rasprava oko neraščišćenih imovinskih odnosa. Osumnjičeni za ubistvo Dragomir T. (68) iz obližnjeg sela Gornja Vranjska odmah posle zločina se predao policiji.
Miloš B., koga su zbog krupne građe i velike težine zvali Bucko, pronađen je u lokvi krvi u hodniku zgrade. Iako su policija i hitna pomoć stigli odmah po dojavi na mesto događaja, lekari su mogli samo da konstatuju da je smrt već nastupila. Beživotno telo ostalo je u zgradi do okončanja uviđaja, koji je završen u podne, posle čega je pogrebnim vozilom prebačeno u bolnicu, gde je, po nalogu istražnih organa, obavljena obdukcija.
Prema prvim rezultatima istrage, Miloš B. nije ubijen u hodniku, već je ubicu pustio u svoj stan. U stanu su, takođe, pronađeni krvavi tragovi, a prema priči pojedinih komšija, iz stana se navodno čula i glasna rasprava, koja je privukla pažnju pošto se sve dešavalo prilično rano ujutro. Nezvanično se saznaje da je Milošu B. naneto šest uboda nožem, a pretpostavlja se da je u hodnik krenuo da bi zatražio pomoć.
Osumnjičeni Dragomir T. je posle ubistva izašao iz zgrade, i krvavi nož bacio u travu, pored parkinga, koji se nalazi sa druge strane interne saobraćajnice. Potom je otišao u policiju, predao se i ispričao šta se dogodilo. Na mestu, na koje im je ukazao, policija je pronašla kuhinjski nož kojim je počinio ubistvo.
Kao motiv zločina, nezvanično se pominje novac koji je Dragomir T. pozajmio od Miloša B., a koji navodno nije mogao da vrati. Ovaj penzioner, nekada je bio zaposlen u velikoj šabačkoj autosaobraćajnoj firmi „7. juli“, koju je parama Darka Šarića kupio, a potom devastirao svedok-saradnik Mile Jerković. Posle toga je zarađivao vozeći privatne ture kombijem za Beč.
U Gornjoj Vranjskoj Dragomir T. je živeo u domaćinstvu su suprugom, sinom i njegovom ženom. U selu kažu da se znalo za njegov dug, zbog kojeg je navodno trpeo velike pritiske, ali da nije hteo da prihvati ničiju pomoć, čak ni od najbližih prijatelja. Ipak, jučerašnja vest da se odlučio da nožem „reši problem“ je sve šokirala.
U zgradi u Ulici Vojvode Mišića, prema rečima komšija, Miloš B. je stanovao unazad godinu dana, a navodno je posedovao još jedan stan u neselju Benska Bara. Komšije kažu da nije pravio nikakve probleme, a pošto je živeo sam povremeno su mu dolazile žene i devojke da mu održavaju domaćinstvo.
Mediji su svojevremeno pisali da je Miloš B. bio uhapšen sa grupom narko-dilera iz Šapca i Bijeljine, osumnjičenom da je u tri stana skrivala preko četiri kilograma heroina. Jedan iz grupe tada uhapšenih ubijen je kasnije rafalom iz automatskog oružja ispred svog lokala u centru Šapca.
Koliko košta gradnja balon-sale u Zminjaku i zašto je ni posle dve godine nema u Drenovcu
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović otvorio je sredinom prošle sedmice balon-salu u mesnoj zajednici Zminjak – Skrađani, namenjenu osnovcima škole “Jovan Cvijić”, koja je obeležila 177 godina postojanja. Zelenović je naglasio da je reč o projektu koji su meštani izglasali u decembru prošle godine, kada su odlučivali kako će biti potrošen novac od poreza na imovinu.
Koliko je ova laka hala za sport, sa konstrukcijom od tankih čeličnih profila, prekrivenih ciradnim PVC platnom, dimenzija 40,26 metara sa 20,24 metara, zaista koštala, a koliko je prikazano, da li je javna nabavka sitim „doskočicama“ prilagođena jedinom izvođaču, ali i zašto od gradnje takve iste sale u selu Drenovac već dve godine nije bilo ništa, pitanja su koja su ovu mesnu priču sledećih dana pretvorila u političku.
– Jako je lepo što su se meštani Zminjaka i Skrađana dogovorili i rekli šta je njima najvažnije. Oni su za to imali prostor, jer je grad Šabac odlučio da sav novac koji se skupi od poreza na imovinu ostane u mesnim zajednicama. Mislim da je jako važno da i u budućnosti, kada budu odlučili na referendumima, građani kažu šta je njima najvažnije i da to budu kapitalni projekti, naglasio je prilikom otvaranja hale Zelenović, koji je i lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS).
Poziv za podnošenje ponude za gradnju balon-sale u Zminjaku gradska uprava je raspisala 14. februara ove godine, a glavni kriterijum za dodelu ugovora bio je najniža ponuđena cena. Konkursnom dokumentacijom predviđeni su tehnički uslovi i rok za završetak radova od 30 kalendarskih dana.
– Zelenović nije ni trepnuo kada je izjavio da je za balon-salu potrošeno devet miliona dinara, a prema dokumentaciji iz javne nabavke stoji da je potrošeno 4.863.500 dinara, sa PDV-om 5.836.200 dinara. Gde je nestao preostali novac nije objasnio. O ovome moraju biti obavešteni i nadležni državni organi od kojih ćemo zahtevati da preduzmu mere – kaže dr Boban Birmančević, narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS).
Birmančević traži odgovor zašto je u ovoj javnoj ponudi u svega nekoliko dana dva puta menjana konkurska dokumentacija 23. pa 26. februara i tri puta određivan rok za dostavljanje ponuda – 26, 27. i 28. februara (do 11 časova). Ko je imao vremena da dan za dan prati konkurs i menja dokumentaciju, a da nije bio unapred pripremljen, pita poslanik SNS-a.
Gradska uprava Šapca dodelila je 1. marta ove godine ugovor o izgradnji hale u Zminjaku ponuđaču „Refleks” iz šabačkog prigradskog naselja Majur, kao jedinom ponuđaču. Ista firma bila je izabrani ponuđač i po javnoj nabavci raspisanoj 13. marta 2016. godine za izgradnju lake hale za sport, ali u selu Drenovcu, za koju je takođe ponudila cenu malo ispod pet miliona dinara.
I tada je konkursna dokumentacija menjana u hodu, kao i rokovi za dostavljanje ponuda. Prvo je bio određen 4. april, pa potom 5. Odluka o dodeli ugovora doneta je 7. aprila, a dve firme su ispale iz trke jer „ponuđač nije pratio izmenu konkursne dokumentacije, pa je priložio neodgovarajući obrazac ponude“.
– Mnogo veća bruka je što ta sala nije ni izgrađena, iako je rok i tada bio 30 dana. To obećanje meštanima Drenovca gradonačelnik Zelenović je dao pred izbore 2016. Tada je tvrdio da će sala biti podignuta u maju, a sada je kraj 2018. godine – kaže Birmančević.
O gradnji – tri cene
U javnosti se pojavljuju tri različita podatka o visini uloženog novca u balon-salu u Zminjaku. Prema informaciji koja je objavljena u „podržanom medijskom projektu iz sredstava budžeta grada Šapca“, vrednost ove investicije je 2,5 miliona dinara. Na osnovu ugovora sa izvođačem radova (javna nabavka) u salu je uloženo 5.836.200 dinara, a po izveštaju sa svečanog otvaranja ona je koštala „oko devet miliona dinara“. Obzirom na oprečne informacije, od Gradske uprave u Šapcu tražili smo zvaničan odgovor o ceni izgradnje balon-sale u Zminjaku, ali ga nismo dobili.
Grad Šabac je u aprilu 2016. godine pokrenuo manifestaciju „Vinaverovi dani evropske kulture“, u znak pijeteta prema Stanislavu Vinaveru, eruditi, književniku i prevodiocu, po mnogima “najevropskijim piscu u srpskoj kulturi”, rođenom je 1. marta 1891. godine u Šapcu. Manifestacija je održana i prošle godine, ali je ove, koja je već na izmaku – nema, što je bio povod Zoranu Nikoliću, bivšem poslaniku DSS-a u četiri mandata i velikom poštovaocu Vinarovog dela, da upita gradske vlasti zbog čega se to dogodilo.
U otvorenom pismu gradonačelniku Nebojši Zelenoviću, (sada) građanin Nikolić podseća na njegove reči da Šabac za kulturu izdvaja sedam odsto gradskog budžeta, što „predstavlja ubedljivo najveći procenat u Srbiji, a daleko premašuje čak i najviše standarde EU“, i pita „zar iz tog sedmoprocentnog budžeta za kulturu niste bili u stanju da pribavite bar ‘gradski dubak’ kako bi tradicija ojačala, uspravila se i samostalno prohodala rame uz rame sa znalcima i poštovaocima Stanislava Vinavera?“
Nikolić, takođe, podseća da je prošle godine osnovana i Fondacija „Stanislav Vinaver“, čiji pun naziv glasi Fondacija za promovisanje demokratskih vrednosti i promovisanje i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja “Stanislav Vinaver”. Odluku je doneo lokalni parlament, a objavljena u Službenom listu grada Šapca 3. marta, dok je rešenje o imenovanju Upravnog odbora objavljeno 22. marta.
Pretraga na APR-u
– Za predsednika UO postavljen je gospodin Slobodan Ilić iz Valjeva, bivši državni sekretar Ministarstva finansija. UO je na „jednoj od sednica“ doneo odluku o pokretanju projekta „Vinaverove biblioteke“, i da se u okviru tog programa publikuju sabrana dela Radomira Konstantinovića u 34 toma. Niste, međutim, dozvolili da se o projektu povede bilo kakva javna rasprava, već ste u potaji krenuli u njegovu realizaciju. Možda bi se pojavili i neki drugi, kvalitetniji predlozi. Javnost je ostala uskraćena za odgovore i kada je održana sednica UO na kojoj je doneta odluka da se publikuju dela Radomira Konstantinovića, ko joj je sve prisustvovao, da li postoji zapisnik i da li su definisana finansijska sredstva za ovaj izdavački projekat, ističe Nikolić.
U Službenom glasniku grada, u rešenjima koja je u martu 2017. potpisao predsednik Skupštine grada Nemanja Pajić, stoji da se u UO fondacije pored predsednika Slobodana Simića imenuju i članovi dr Predrag Tojić (bivši državni sekretar u Minstarstvu za dijasporu) i Velimir Kuzmanović. Ova fondacija, prema skupštinskoj odluci iz istog perioda, ima upravitelja i kulturni savet, koji imenuje i razrešava UO, a nadzor nad njenim radom poveren je članovima Gradskog veća.
Tražeći odgovore na neka od pitanja koja je inicirao građanin Nikolić, u Registru fondacija i zadužbina koji se vodi kod APR-a, nismo mogli da pronađemo ni jednu fondaciju koja u svom imenu sadrži ime Stanislava Vinavera, pri čemu Zakon o zadužbinama i fondacijama jasno propisuje da fondacija svojstvo pravnog lica stiče tek upisom u registar. Ni na zvaničnom sajtu Grada Šapca nismo uspeli da nađemo godišnji izveštaj o radu fondacije (za 2017). Isti zakon to imperativno nalaže.
Poreski broj (PIB) i matični broj Fondacije za promovisanje demokratskih vrednosti i promovisanje i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja “Stanislav Vinaver” našli smo tek u registru računa Narodne banke Srbije, gde u opisu delatnosti ovog pravnog lica piše da se ono bavi „uređenjem poslovanja i doprinosom uspešnijem poslovanju u ekonomiji“, ničim od onog što je pobrojano u skupštinskom aktu o osnivanju. Taj račun kod NBS otvoren je tek 11. oktobra ove godine. Interesanto je, međutim, da pod tim pibom i matičnim brojem pretraga u APR-u ponovo ne daje nikakav rezultat, ni u registru fondacija i zadužbina, niti po svim drugim registrima kao da pravno lice ne postoji.
Isti PIB i matični broj stoje uz ime fondacije i na portalu Javnih nabavki, kao i isti, u najmanju ruku čudan opis delatnosti. Podatak više, jeste da se kao osoba za kontakt navodi Dragan Vujadinović. Saznajemo da je reč o bivšem dvostrukom republičkom poslaniku i predsedniku opštine Kosjerić do 2012. a sada članu proširenog predsedništva SDS-a. U dokumentima javne nabavke za štampanje pet knjiga Radomira Konstantinovića, od 300 do 600 stranica u tvrdom povezu, i dve knjige od 300 i 400 stranica vezanih za „Vinaverove dane“, koja je oglašena 3. oktobra a ugovorena 18. oktobra, kao odgovorno lice – direktor, a ne upravitelj fondacije naveden je Vujadinović.
Pretraga na sajtu grada
Na javnu nabavku za štampanje Konstantinovićevih dela javila se samo jedna firma – “Sajnos” iz Novog Sada, koja je ponudila uslugu za ukupno 666.666 dinara (bez PDV-a). Otvaranje ponuda, kako je nedeno na portalu Javnih nabavki, obavljeno je u sedištu fondacije, u Karađorđevoj ulici 22, na adresi na kojoj se nalazi i Šabačko pozorište. Izuzetno kratak rok (ugovorom predviđena isporuka najkasnije do 20. oktobra) nije omeo štampara da pet tomova Konstantinovićenih knjiga i još dve sa ranijih „Vinaverovih dana“ bude završeno i promovisano na Beogradskom sajmu knjiga (21-28. oktobra).
Kabinet: Fondaciji milion
Iz kabineta šabačkog gradonačelnika juče smo dobili odgovor da će „sledeća manifestacija ‘Vinaverovi dan’ biti održana u maju 2019. godine“, da će tema naučnog skupa biti Vinaver i nemačka kultura. Potvrđeno nam je Fondacija Stanislav Vinaver osnovana u martu 2017, a da je prva sednica Upravnog odbora (u sastavu koji smo već naveli) održana 5. juna iste godine.
Fondacija je, prema odgovoru iz kabineta, učestvovala na Javnom konkursu za izbor projekata u kulturi, koji je Grad raspisao 7. septembra 2018. Komisija u sastavu prof. dr Milisav Savić, sociolog Slobodan Gavrilović i master srpskog jezika i književnosti Strahinja Polić, 11. oktobra ove godine odlučila je da joj dodeli 1.048.000 dinara, za izdavanje prvih pet tomova sabranih dela Radomira Konstantinovića, zbornika „Videlo sveta“ i delo „Avangardistkinja, ogledi o srpskoj (ženskoj) avangardnoj književnosti“, autorke Žarke Svirčev.
Planina Cer na kojoj se 1914. godine odigrala čuvena bitka, u kojoj je, u prethodnim balkanskim ratovima, potpuno iscrpljena vojska Kraljevine Srbije do nogu potukla brojniju i opremljeniju austrougarsku soldatesku, trebalo bi postane trajni spomenar ne samo prvog velikog uspeha saveznika Antante, već i celokupnog stradanja srpskog naroda i njegove velike pobede u Velikom ratu. Cer jeste već stotinu godina duhovna vertikala Srbije, ali je u svakom drugom pogledu bio skrajnut.
Izgradnja Memorijalnog kompleksa na ovoj izrazito šumovitoj planini, obrasloj cerom i grabom – koja se kao ostrvo izdiže na obodu panonskog basena – projekat je koji podržao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a konačno će ispraviti ovu veliku istorijsku nepravdu.
Vlada Republike Srbije je donela odluku, a Ministarstvo građevina saobraćaja i infrastrukture je naručilo izradu prostornog plana područja posebne nemene planine Cer, i za to opredelilo 12,6 miliona dinara.
Cer, prostorni plan
Granicom prostornog plana obuhvaćene su katastarske opštine: Bela Reka, Petkovica, Radovašnica, Desić, Dvorište, Rumska, Tekeriš, Trbosilje, Milina, Lešnica, Čokešina, Kamenica, Joševa, Jadranska Lešnica, Novo Selo i Donji Dobrić. Planirano zaštićeno područje Cera prostire se na ukupnoj površini od oko 80 kvadratnih kilometara.
– Nije bilo lako krenuti, imajući u vidu otpor koji je prema Ceru decenijama stvaran u komunističkoj Jugoslaviji. U obeležavanje jednog veka od početka Velikog rata, govorim o našem području, ušli smo skromno, otvaranjem crkve Svetog Jovana Šangajskog na Ceru (2014), ali evo, imamo priliku da propušteno ispravimo – ističe protojerej Vojislav Petrović, jedan od najagilnijih u Inicijativnom odboru za izgradnju Memorijalnog kompleksa na Ceru.
On kaže da je od osam gradova i opština Mačvanskog okruga, njih sedam: Loznica, Krupanj, Ljubovija, Koceljeva, Vladimirci, Mali Zvornik i Bogatić prihvatilo inicijativu i odazvalo se pozivu za formiranje privrednog društva koje će brinuti o realizaciji projekta, videvši u njemu mogućnost ne samo za turističi, već i privredni razvoj ruralnog područja u svojim sredinama, osim najveće – grada Šapca.
– Neshvatljivo je da svoj odnos prema republičkoj vlasti šabački čelnici demonostriraju čak i opstrukcijom jedne ovako plemenite ideje – naglašava sveštenik Petrović.
U međuvremenu, Ministarstvo građevina saobraćaja i infrastrukture, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisalo je konkurs za idejno rešenje Memorijalnog kompleksa na Ceru. Na konkurs je stiglo 18 radova, o kojima je nedavno odlučivao žiri u sastavu: akademik prof. Branislav Mitrović, arhitekta, kao predsednik, i članovi – mr Đorđe Milić, dipl. prostorni planer, Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, Milan Đurić, arhitekta i dr Vladimir Milenković, arhitekta.
Fond od 1.550.000 dinara raspoređen je na prvu i drugu nagradu, dve treće nagrade i dva otkupa. Prva nagrada u iznosu od 500.000 dinara dodeljena je autorskom timu „Workshop 4mind ARCHITECTURE“, koji su činili Ilja Mikitišin, diplomirani inženjer arhitekture i Igor Mikitišin, Miljan Salata i Rajko Anđelić, svi m. arhitekture. Sva nagrađena rešenja biće javno izložena, a konkurs dozvoljava mogućnost eventualnih dorada ili izmena.
Budući kompleks, po projektnom zadatku, nalaziće se na drugoj najvišoj koti Cera, između crkve Svetog Jovana Šangajskog i planinarskog doma, na području izlomljenog pravougaonog oblika od oko dva hektara, koji se nalazi u samoj šumi uz postojeći rimski put.
Nagradjeno idejno resenje kompleksa
Imajući u vidu opredeljeni prostor i njegov istorijski značaj, prvonagređeni autori su urbanistička rešenja postavili po uzoru na poziciju srpskih armija, raspoređenih uoči i tokom same Cerske bitke. Od triju armija, primat je dobila Druga na čelu sa generalom Stepom Stepanovićem, dok preostale čuvaju bokove. Tematski razbacani objekti po ostatku lokacije predstavljaju divizije i pukove.
Centralni spomenik
Centralni motiv Memorijalnog kompleksa jeste spomenik – vidikovac, sa krstom u osnovi, visok čak 56 metara, koji bi s obzirom na položaj Cera bio uočljiv iz velikog dela Srbije, a svakako i preko Drine. Do njega bi se stizalo simboličkom paralelom, koja pravi zasek u terenu i uliva se u „krst“. Kompleks predviđa i izgradnju Muzeja Velikog rata od 1.500 kvadrata, Dokumentacionog centra od 886 kvadrata i Edukativnog centra od 1.314 kvadrata, zatim pansionski smeštaj od 709 kvadrata i pomoćne objekte od 126 kvadrata.
Ukupna površina planiranih objekata na lokaciji Memorijalnog kompleksa je 4.500 kvadrata, a orijentaciona investiciona vrednost oko 2,7 miliona evra. Pretpostavljena vrednost spomen obeležja od punih i praznih kocki, koja simbolizuju žive i pale junake Velikog rata iznosi oko 160.000 evra i ono bi moglo da bude među prvima urađeno. U izgradnju i uređenje putne mreže na Ceru vlada Srbije je već ove godine uložila preko 150 miliona dinara.
* Naslovna i ostale fotografije su iz konkursne dokumentacije MGSI
Šabačko rukovodstvo se dosetilo kako da iz tužne priče o „Zorka holdingu“ izađe veselo, po pricipu „vuk sit, a za ostale koga je briga“. Zatražilo je da imovina ovog krovnog društva nekadašnjeg hemijskog giganta ne bude prodata iz stečaja već u izvršnom postupku, u kojem će grad, kao hipotekarni poverilac „moći da donosi odluke u cilju zaštite svojih prava“.
I naplati se prvi, što u konkretnom slučaju znači i – jedini.
Početni korak je učinjen u Privrednom sudu u Valjevu, usvajanjem privremene mere, kojom je stopirana prodaja nekretnina u Šapcu i Beogradu, zakazana za 29. novembar. Drugi je usledio na hitnoj sednici Skupštine grada, na kojoj je rebalanskom budžeta opredeljeno 239 miliona dinara za „učešće grada u postupku prodaje imovine „Zorka holdinga“.
Upravo toliko novca grad potražuje na ime kredita, obezbeđenog hipotekom, a koji je podigao 2010. godine, da bi posle tri neuspele tenderske prodaje „Zorke“ u paketu, fabrike bile očišćene od radničih potraživanja. I prodate na parče, ne kao pravna lica, već kao imovina.
U čemu je trik: zašto bi grad ponovo odvajao pare za kupovinu nečega što je obezbedio hipotekom? Iako zbunjujuća, matematika je jednostavna.
Nekretnine „Zorka holdinga“ od 5.150 kvadrata u stečaju su procenjene oko 185 miliona dinara, a početna cena na oglašenoj prodaji iznosila je polovinu ove sume. Grad zna da iz stečaja može namiriti tek deo novca koji je dao 2010, a računa da će ga u prodaji u izvršnom postupku, sa većom početnom cenom, malo ko pratiti do opredeljenog iznosa od 239 miliona dinara.
Znači, grad bi tako konačno preuzeo imovinu „Zorka holdinga“, a potom taj isti novac vratio kroz realizovanu hipoteku. Ostali poverioci, među kojima i neisplaćeni radnici, koji potražuju preko 300 miliona dinara, ostali bi kratkih rukava.
Možda bi to bilo OK, da su radnici, koji su dobili novac iz gradskog kredita, a bilo ih je preko 3.200 sa zaostalim zaradama, pravično obeštećeni. Međutim, pripalo im je tek 10 do 30 odsto potraživanja, po principu „uzmi ili ostavi“.
Onima koji nisu prihvatili, rečeno je da novac čekaju od prodaje iz stečaja!
Nije šabačko rukovodstvo te 2010. godine samo osmislio način kako da fabrike očisti od radnika. Model je dogovoren u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, pri čemu je kao garant za kredit do visine tržišne vrednosti imovine najpre pominjana država.
Agencija za privatizaciju tada je procenila da se prodajom imovine „Zorka holdinga“ može dobiti tri miliona evra za izmirivanje radničkih potraživanja. Međutim, sa parama je u međuvremenu uskočio grad.
Od šabačkog hemijskog giganta grad se već ovajdio u tranziciji: bez nadoknade su mu preneti pogon „Kontakt 3”, pružni koridor, dve putne saobraćajnice, lučki kej i 3,44 hektara u radnoj zoni, po proceni revizora vredni preko šest miliona evra.
Kada je na Mitrovdan 1938. tadašnji predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milan Stojadinović otvarao “Zorku“, u ime vladajuće dinastije Karađorđević svakom radniku je darovao po „petobanku“. Na njenom zatvaranju, radnici nisu uspeli da dobiju ni ono što su pošteno zaradili.
Osnivač antikorupcijskog i neprifitnog portala „Embargo“, novinar Predrag Jeremić, saopštio je da su danas sa „Fejsbuk“ stranice ovog internet medija „na krajnje neprimeren, neprofesionalan i autokratski način, potpuno neprihvatljiv 21. veku“ skinuti svi tekstovi objavljeni u poslednjih godinu dana. Među uklonjenim tekstovima su i oni koje je „Embargo“ poslednjih nekoliko meseci objavljivao o uzavreloj političkoj atmosferi i drugim aferama u Šapcu.
Jeremić tvrdi da objašnjenje koje je stiglo „Embargu“ iz uprave „Fejsbuka“, da je portal blokiran zbog neprimerenog sadržaja, „stoji koliko i lanjski sneg u Beogradu“. „Kako su se samo setili da baš sada skinu sve tekstove, a ne pre godinu dana, ili pre šest meseci? Da nije tužno, bilo bi mnogo smešno“, navodi on u pisanom saopštenju.
Osnivač „Embarga“ tvrdi da portal „nije širio rasnu i versku mržnju, pozivao na rat, vešanje, ubijanje i silovanje, kao što to rade neki drugi na srpskoj političkoj sceni čije izjave nisu blokirane niti su uklonjene sa „Fejsbuka“. On javno pita da li se „iza ove blamaže krije američki ambasador Kajl Skot“, koji je krajem prošle sedmice bio u Šapcu.
Na „Fejsbuk“ stranici „Embarga“ su ostali samo prilozi preuzeti iz drugih medija.
Postoje li Šapčani prvog i drugog reda? Po ovdašnjoj gradskoj upravi postoje, jer samo oni koji su platili porez na imovinu mogu da predlažu projekte za infrastrukrurno opremanje mesnih zajednica ili poboljšanje uslova života u njima, ali i da učestvuju na referendumima koji se povodom toga organizuju. Da li ova odluka, koja je već zaživela u više prigradskih i seoskih mesnih zajednica i zvanično diskrimiše ostale meštane odlučivaće Ustavni sud Srbije, jer je narodni poslanik Boban Birmančević (SNS) ovih dana podneo inicijativu za ocenu njene ustavnosti i zakonitosti.
Odluka Ustavnog suda otkloniće i dilemu da li je jedna ideja – da građani sami, neposrednim glasanjem odlučuju o projektima na koje će biti utrošena sredstva preneta njihovim mesnim zajednicama od poreza na imovinu fizičkih lica, već u samom začetku izvitoperena. Njeni oponenti ističu da je na taj način gradska vlast, koju predvodi kolicija okupljena oko stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), preuzela ovlašćenja Saveta MZ kao legitimnih organa lokalne samouprave, a koje je gotovo listom izgubila na prethodnim mesnim izborima.
Pred Ustavnim sudom osporene su odluke Skupštine grada od 16. juna i 13. jula 2017. o načinu korišćenja prenetih sredstava od poreza na imovinu, zatim pravilnik Gradskog veća od 13. jula iste godine o utvrđivanju spiska učesnika neposrednog izjašnjavanja o predlozima projekata MZ, kao i upustvo Gradske uprave za primenu odluka, takođe iz 2017.
Ove odluke, pravilnici i uputstva su diskriminatorski, smatra podnosilac Birmančević, jer propisuju da pravo predlaganja projekta ima grupa od najmanje pet odsto učesnika neposrednog izjašnjavanja, pod uslovom da su prijavljeni na adresi nepokretnosti na teritoriji MZ za koju je uredno izmirena poreska obaveza. To je protivno i Odluci o MZ (Sl. list 4/2016) i Zakonu o lokalnoj samoupravi po kojima Savet MZ donosi odluku o utrošku finasijskih sredstava. Isto je predviđeno je i Statutom MZ. Na ovaj način preuzimaju se ovlašćenja mesnih zajednica, a posebno – uskraćuje se izborno pravo građanima koji nisu na vreme platili porez, u veći slučajeva zbog nemaštine.
U inicijativi upućenoj Ustavnom sudu, predlagač navodi da je Gradska uprava pozvala građane na izjašnjavanje, pri čemu se u uputstvu iste taj postupak naziva referendumom, iako u Odluci o MZ i statutima MZ stoji da Savet MZ organizuje i sprovodi referendum. Osporavani akti, takođe, ne predviđaju ni broj izašlih građana, niti broj glasalih što je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 40) ali i Statutom grada (čl. 82. st 4.).
U dopisu Ustavnom sudu prosleđeni su i primeri MZ Pocerski Pričinović, u kojoj biračko pravo ima 3.641 meštanin, pri čemu su anketari Gradske uprave, specijalno formirani za ovu priliku, upisali 579, a na referendumu je glasalo 189, što je tek 4,91 odsto biračkog tela. U MZ Zminjak referendum je „prošao“ sa 9,91 odsto, u MZ Bukor sa 28,5 odsto, u MZ Lipolist sa 4,51 odsto, a u MZ Grušić sa 15,65 odsto građana koji su izašli na referendum.
Po istom principu, u organizaciji Gradske uprave Šabac, koja je u međuvremenu, pored legitimno izabranih Saveta MZ, postavila u MZ svoje poverenike, upućen je 26. oktobra ove godine poziv građanima još 22 mesne zajednice, koji su „upisani u spisak učesnika neposrednog izjašnjavanja“ da u svojstvu ovlašćenog predlagača – grupe građana u roku od deset dana podnesu predloge projekata Gradskoj upravi.
Svi ovim odlukama i radnjama povređen je član 21. Ustava Srbije kojim je propisano da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije; da je zabranjena svaka diskriminacija po bilo kom osnovu…, kao i član 52. koji kaže da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin RS ima pravo da bira i bude biran; da je izborno pravo opšte i jednako, a izbori slobodni i neposredni, navodi u inicijativi za ocenu ustavnosti narodni poslanik Boban Birmančević.
Miroljub Mijušković 