Tag: Zorka

Šabački radnici čekaju zarade 11 godina

Posted on by Miroljub Mijušković

Iako je Privredni apelacioni sud naložio ubrzanje postupka, okončanje stečaja u preduzeću “Zorka – mineralna đubriva” i dalje koči fantomska firma iz Holandije

Bivši radnici najveće fabrike u šabačkoj HK “Zorka”

Pored pravosnažnih, izvršnih rešenja domaćih sudova, ali i presude Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu, bivši radnici fabrike „Zorka – mineralna đubriva“ u Šapcu ni posle 11 godina ne mogu da naplate svoje neizmirene zarade, koje su im priznate u stečajnom postupku. Kao poslednja velika prepreka, pred njih je neočivano “iskočila” holanska firma „Krouberi B. V.“ iz Den Haga, kojoj Privredni sud u Valjevu nikako ne uspeva da uđe u trag, a zbog čega ni stečaj u nekada najvećem društvu HK “Zorka” ne može da bude okončan.

“U avgustu prošle godine, po našim žalbama, Privredni apelacioni sud je utvrdio da nam je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajnom sudiji je tom prilikom naloženo da u roku od četiri meseca preduzme sve procesne radnje kako bi se okončao stečaj u fabrici “Zorka – mineralna đubriva”. Međutim, prošlo je više od godinu, a ništa se nije pomerilo sa mrtve tačke”, kaže Radosav Jakovljević, predsednik Odbora za naplatu radničkih potraživanja.

Fabrika „Zorka – mineralna đubriva“ prodata je u avgustu 2009. godine „Viktorija grupi“ za 3,4 miliona evra, a danas je vlasništvo “Eliksir grupe”, koja je za 9,6 miliona preuzela i njene prostale nekretnine. Novi kupci, međutim, pazarili su samo imovinu fabrike, bez obaveze da izmiri dotadašnja dugovanja prema zaposlenima i drugim poveriocima. Dugovi radnicima, a radilo se o 13 uskraćenih zarada, za koje su oni već imali pravosnažne sudske presude, ostali su staroj firmi (na papiru) u kojoj je 2015. godine uveden stečaj.

“Oko 875 zaposlenih potraživalo je tada sa dospelim kamatama više od 580 miliona dinara. Njima je 2010. godine, po dogovoru gradskog i fabričkog rukovodstva, ponuđeno da za svega 10 osto vrednosti ustupe ta potraživanja “Zorka – holdingu”. Ipak, 170 kolega nije pristalo da se odrekne 90 odsto zarada, već su se odlučili da nalatu čekaju iz stečaja. Radnici iz stečajne mase danas potražuju 48 miliona”, objašnjava naš sagovornik.

Stečajni poverenik Predrag Manojlović priznao je potraživanja bivšim radnicima, a na računu fabrike “Zorka – mineralna đubriva” nalazi se 306 miliona dinara, od kojih je veći deo od prodaje imovine fabrike “Viktorija grupi” i “Eliksir grupi”. Novac je u međuvremenu oročen kod Poštanske štedionice, i prema tvrdnjama radnika mesečno se uvećava za po milion dinara, ali oni i dalje ne mogu do njega.

Okončanju stečaja isprečio se spor sa fantomskom firmom iz Holandije, koja od “Zorka – mineralnih đubriva” potražuje 906,8 miliona dinara glavnog duga i kamate na ime navodnog investicionog ulaganja tokom 2003. godine!? U poslovnim knjigama šabačke fabrike, nisu bile evidentirane nikakve obaveze po tom osnovu, pa stečajni povernik nije prihvatio ta potraživanja, ali pošto se radilo o velikom iznosu ipak je odlučio da se deoba stečajne mase obavi po okončanju spora.

Međutim, holandska firma je 23. aprila 2019. godine likvidirana i kao pravno lice izbrisana iz privrednog registra ove zemlje. Prethodno, ostala je bez direktora, pa čak i advokata koji ju je zastupao u sporu pred Privredni sudom u Valjevu. Spor je zbog toga prekinut, a radnici su obavešteni da će biti nastavljen kada ga budu preuzeli njeni naslednici, što se još nije dogodilo.

“Molili smo za pomoć gradonačelnika Šapca Nebojšu Zelenovića, koji nam je rekao da će razgovarati sa holandskim ambasadorom. I tu nije bilo ništa. Ovih dana od naše advokatice smo saznali da je poverenik Manojlović zatražio da iz stečejne mase naplati svoj rad, valjda je i njemu dozlogrdilo da čeka. On, naravno, ima pravo na nadoknadu, ali tek po završetku stečaja. Ili smo jedino mi osuđeni da stojimo u redu”, pita se Radosav Jakovljević.

„Zorka“, kraj

Posted on by Miroljub Mijušković

Prizor iz upravne zgrade
Prizor iz upravne zgrade
Prizor iz upravne zgrade

Šabačko rukovodstvo se dosetilo kako da iz tužne priče o „Zorka holdingu“ izađe veselo, po pricipu „vuk sit, a za ostale koga je briga“. Zatražilo je da imovina ovog krovnog društva nekadašnjeg hemijskog giganta ne bude prodata iz stečaja već u izvršnom postupku, u kojem će grad, kao hipotekarni poverilac „moći da donosi odluke u cilju zaštite svojih prava“.

I naplati se prvi, što u konkretnom slučaju znači i – jedini.

Početni korak je učinjen u Privrednom sudu u Valjevu, usvajanjem privremene mere, kojom je stopirana prodaja nekretnina u Šapcu i Beogradu, zakazana za 29. novembar. Drugi je usledio na hitnoj sednici Skupštine grada, na kojoj je rebalanskom budžeta opredeljeno 239 miliona dinara za „učešće grada u postupku prodaje imovine „Zorka holdinga“.

Upravo toliko novca grad potražuje na ime kredita, obezbeđenog hipotekom, a koji je podigao 2010. godine, da bi posle tri neuspele tenderske prodaje „Zorke“ u paketu, fabrike bile očišćene od radničih potraživanja. I prodate na parče, ne kao pravna lica, već kao imovina.

U čemu je trik: zašto bi grad ponovo odvajao pare za kupovinu nečega što je obezbedio hipotekom? Iako zbunjujuća, matematika je jednostavna.

Nekretnine „Zorka holdinga“ od 5.150 kvadrata u stečaju su procenjene oko 185 miliona dinara, a početna cena na oglašenoj prodaji iznosila je polovinu ove sume. Grad zna da iz stečaja može namiriti tek deo novca koji je dao 2010, a računa da će ga u prodaji u izvršnom postupku, sa većom početnom cenom, malo ko pratiti do opredeljenog iznosa od 239 miliona dinara.

Znači, grad bi tako konačno preuzeo imovinu „Zorka holdinga“, a potom taj isti novac vratio kroz realizovanu hipoteku. Ostali poverioci, među kojima i neisplaćeni radnici, koji potražuju preko 300 miliona dinara, ostali bi kratkih rukava.

Možda bi to bilo OK, da su radnici, koji su dobili novac iz gradskog kredita, a bilo ih je preko 3.200 sa zaostalim zaradama, pravično obeštećeni. Međutim, pripalo im je tek 10 do 30 odsto potraživanja, po principu „uzmi ili ostavi“.

Onima koji nisu prihvatili, rečeno je da novac čekaju od prodaje iz stečaja!

Nije šabačko rukovodstvo te 2010. godine samo osmislio način kako da fabrike očisti od radnika. Model je dogovoren u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, pri čemu je kao garant za kredit do visine tržišne vrednosti imovine najpre pominjana država.

Agencija za privatizaciju tada je procenila da se prodajom imovine „Zorka holdinga“ može dobiti tri miliona evra za izmirivanje radničkih potraživanja. Međutim, sa parama je u međuvremenu uskočio grad.

Od šabačkog hemijskog giganta grad se već ovajdio u tranziciji: bez nadoknade su mu preneti pogon „Kontakt 3”, pružni koridor, dve putne saobraćajnice, lučki kej i 3,44 hektara u radnoj zoni, po proceni revizora vredni preko šest miliona evra.

Kada je na Mitrovdan 1938. tadašnji predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milan Stojadinović otvarao “Zorku“, u ime vladajuće dinastije Karađorđević svakom radniku je darovao po „petobanku“. Na njenom zatvaranju, radnici nisu uspeli da dobiju ni ono što su pošteno zaradili.

Godine koje su pojele „Zorku“

Posted on by Miroljub Mijušković

Osam decenija od osnivanja nekadašnjeg hemijskog giganta, u međuvremenu razorenog privatizacijom, po Šapcu se jedino mogu sresti grupe bivših radnika, koji tragaju za svojim još neisplaćenim zaradama

Novembar je decenijama bio poseban za šabačku „Zorku“. Na Mitrovdan (8. novembra) 1938. godine tadašnji predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milan Stojadinović, ozvaničio je početak rada fabrike za proizvodnju sumporne kiseline, koja je ime dobila po supruzi Kralja Petra I Karađorđevića, najstarijoj ćerki crnogorskog kralja Nikole. U novembru su se u „Zorki“ uručivale godišnje nagrade najboljim radnicima, dodeljivali ključevi stanova, ali i otvarale nove fabrike – mineralnih đubriva, obojene metalurgije, keramičkih pločica, lekova, belih limova…

Ime hemijskog giganta, koji je godišnje proizvodio preko dva miliona tona razne robe, imao preko 10.000 radnika i izgradio bar „polovinu Šapca“, privatizacija je izbrisala iz naziva nekoliko uspešnijih fabrika, a ostale su prodate „na parče“ ili zaglavile u stečajevima od kojih se poneki još vuku po registrima Privrednog suda. Gradom, s vremena na vreme, tek tumaraju grupe „zorkaša“, bezuspešno „obijajući“ vrata institucija u potrazi za svojim, sudski priznatim, a nesplaćenim zaradama.

Jednu od njih, bivše radnike fabrike „Zorka – Mineralna đubriva“, najveće u nekadašnjem šabačkom hemijskom sistemu (holding kompaniji), sreli smo upravo na Mitrovdan.

– Pre tačno mesec dana bili smo kod gradonačelnika Nebojše Zelenovića, koji je obećao da će naše zahteve preneti gradskom pravobranilaštvu.  Danas smo otišli u pravobranilaštvo, gde su nam rekli da o tome apsolutno ništa ne znaju. Nije prvi put da smo obmanuti, navikli smo se na razne smicalice otkako je naša fabrika „očišćena” od zaposlenih i dugova i prodata „Viktorija grupi“, priča nam Radoslav Jakovljević, bivši hemijski radnik u fabrici „Zorka – Mineralna đubriva“, i tada i sada predsednik Odbora za naplatu radničkih potraživanja.

„Zorka“, poseta državnog rukovodstva 1968. (Foto Narodni muzej u Šapcu)

Ova „Zorkina“ fabrika prodata je 2009. godine „Viktorija grupi“ za 3,4 miliona evra, i to po tada novom modelu, po kome kupac preuzima kompletnu imovinu, a nema obavezu da izmiri dugovanja radnicima i drugim poveriocima. Procenjena, likvidaciona vrednost iznosila je 6,8 miliona evra, a prodaja je obavljena tek posle trećeg javnog poziva Agencije za privatizaciju. „Viktorija grupa“ je tako postala vlasnik nekoliko desetina objekata, opreme i 150.000 kvadrata građevinskog zemljišta u Šapcu.

– Pre prodaje, oko 850 radnika potraživalo je sa kamatama preko 580 miliona dinara za 13 preskočenih zarada, počev od 1999. godine, a većina od nas je imala i pravosnažna i izvršna sudska rešenja. Novac, međutim, nismo uspeli da naplatimo pošto je „Zorka“, odlukom tadašnje Vlade, proglašena za jedan od sistema u procesu restrukturiranja. Uz saglasnost Agencije, potpisali smo sporazum da budemo obeštećeni prilikom privatizacije, ali je model u međuvremenu promenjen i mi smo izigrani, o čemu je vaš list izveštavao – navodi Jakovljević.

On podseća da su početkom 2007. godine, uz odobrenje Agencije, gradu Šapcu bez nadoknade preneti u svojinu pogon „Kontakt 3”, pružni koridor sa kolosecima 10 i 11, dve interne putne saobraćajnice, lučki kej pored Save dužine 106 metara i 3,44 hektara severozapadne radne zone sa direktnim pristupom na ulicu. Vrednost ove imovine ovlašćena revizorska kuća procenila je na 6.192.373 evra. Lokalna samouprava, potom se opet umešala u privatizaciju „Zorke“, kada je podigla 3,5 miliona evra kredita da bi se „rešio problem“ preostalih radnika ove holding kompanije, koji su često protestvovali na gradskim ulicama.

– Nosilac tog posla bio je „Zorka – Holding“, kao kapa sistema. Radnicima svih drugih fabrika ponuđen je otkup 30 odsto potraživanja za neizmirene zarade, a nama, radnicima „Zorka – Mineralnih Đubriva“ svega 10 odsto. Rekli su da nam je država davala neke subvencije 2007. i 2009. godine, što nije tačno. Bilo je bukvalo uzmi ili ostavi. Od naših 875 radnika 170 nije htelo da budzašto proda zarade. Ja sam pristala među poslednjima, jer dok ne potpišem ugovor sa „Holdingom“ nisu hteli da mi vrate radnu knjižicu, kaže Zorka Dimitrijević, bivša službenica u finansijama.

„Zorka“, oktobar 2004.

Danas je fabrika „Zorka – Mineralna đubriva“ u stečaju. Nema imovinu, ali logika kaže da bi trebalo da ima onih 3,4 miliona evra, koji su posle prodaje „Viktorija grupi“ bili na podračunu Agencije za privatizaciju, i da su po otvaranja stečaja prebačene u stečajnu masu.

– Sada se kao poverilac pojavljuje i grad, iako je preuzimenjem itekako vredne imovine fabrike odavno namirio svoj dug. Iz stečajne mase traže 99 miliona dinara. Traži i komunalno preduzeće 16 miliona dinara, ima i drugih gradskih firmi. Od naših 875 radnika prihvaćena su potraživanja samo 64, koji su svi svrstani u treću kategoriju poverilaca i preti im realna opasnost da ne dobiju ništa – ističe Petar Gajić, bivši vozač.

U stečaju je i „Zorka – Holding“ od koga grad potražuje novac dat za isplatu radničkih potraživanja. Lokalna samouprava se obezbedila hipotekom nad upravnom zgradom „Zorke“, ali ona je u takvom stanju da bi jedino mogla da posluži za snimanje horor filmova.

Presude u Strazburu

Pokušavajući da dođu do svog novca, 30 radnika fabrike „Zorka Mineralna đubriva“ u nekoliko grupa žalilo se i sudu u Strazburu. Dobili su presude u svoju korist, pa je država morala da ih isplati za nematerijalnu štetu. U prvoj grupi je bilo sedam radnika, koji su dobili po 6.200 evra, u drugoj je bilo osam po 4.700 evra, a svi ostali su dobili po 2.000 evra.

– Presude u Strazburu su najvećim delom zasnovane na tome da nam je bilo uskraćeno pravo da raspolažemo svojom imovinom. Mi smatramo da to pravo nikada ne zastareva, i da ova, kao i svaka sledeća vlast, može da ispravi nepravdu koja nam je naneta – ističe Stevan Živanović.