Iz budžeta Šapca i ove godine se finansiraju ista glasila kao i ranije, uglavnom ona koja gradonačelnik naziva “slobodnim”
Grad Šabac je rapodelio 35,5 miliona dinara (oko 300.000 evra) za sufinasiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2020. godini, što je za 3,5 miliona više nego lane. Novac su dobili uglavnom isti mediji kao i ranije, a odluku je potpisala komisija koju su činili novinari Vladimir Stanimirović, Stojan Marković i Jovanka Marović. U javno dostupnom rešenju uprave o imenovanju nije navedeno koja su medijska udruženja ili organizacije predložile članove komisije.
Najviše novca je pripalo TV Šabac – čak 10 miliona dinara i to za projekat “Opstrukcija istine i pravo građana na informisanje”. Prošle godine, ova privatna medijska kuća, koja prenosi sednice lokalnog parlamenta i to naplaćuje 60.000 dinara po satu, dobila je 7,5 miliona dinara. Dobro je prošla i druga gradska TV stanica AS, koja je ovog puta dobila pet miliona dinara, što je za dva miliona više nego 2019.
Nedeljnici “Glas Podrinja” i “Podrinske”dobili su na konkursu 7,3 miliona dinara, odnosno sedam miliona. Prvi 300.000 više nego lane, a drugi 150.000 više. Za beogradske medije odvojeno je ukupno četiri miliona dinara: firma „Dan Graf“, izdavač dnevnog lista “Danas”, dobila je dva miliona, 200.000 više nego u 2019. Novinskoj agenciji “Beta” i preduzeću „Agenda 2020“ koje izdaje “Novi magazin”, pripalo je po milion dinara, za po 100.000 više nego prethodne godine.
Sa medijskim projektom ovog puta debitovalo je Udruženje građana “Šabačke”, koje se u registru medija prijavilo kao izdavač istoimenih dnevnih i periodičnih novina. Gradska uprava će sa 650.000 dinara finasirati projekat pod nazivom „Lični pratilac – put do samostalnog života.
Od 13 podržanih projekata, od 38 ukupno pristiglih na konkurs, izuzev kod TV AS („Nedelja za nama“) i Tim radija iz Prnjavora („Ulaganjem u znanje, ulažemo u budućnost“), u obrazloženom predlogu komisije, koji je objavljen na sajtu grada“, nije napisano u kojem će obimu i formatu odabrani projekti biti realizovani. Kad AS-a su to 34 emisije, a kod Tim radija 64, ali bez objašnjenja koliko bi one trebalo da traju.
Javnost je, što se tiče obrazloženja komisije, ostala uskraćena i za preciznu informaciju sa koliko će svojih sredstava izabrani mediji učestvovati u realizaciji ovih, kako je gradskim konkurskom navedeno – sufinansirajućih projekata. Među TV stanicama, dnevnim i periodičnim listovima i agencijama koje će dobiti novac iz šabačkog budžeta, ogromnu većinu čine ona glasila koje je gradonačelnik Nebojša Zelenović u svojim javnim nastupima svrstavao u takozvane „slobodne medije“.
Zašto u centru grada stoji ruina od poslovnog objekta nekada uspešnog građevinsko-zanatskog preduzeća kojeg je uništila tranzicija, još nema odgovora
Ruina sa polupanim prozorima i zakovanim daskama preko njih, na svega 500 metara od centra grada, to je danas poslovna zgrada svojevremeno poznatog šabačkog građevinsko-zanatskog preduzeća „Dekor“. Tako razvaljena stoji još od poništene privatizacije početkom dvehiljaditih, a koja je, da ironija bude veća, prethodno bila proglašena jednom od najuspešnijih. U međuvremenu, zgrada „Dekora“ je promenila još dva vlasnika, ali zašto o njoj niko ne brine, pitanje je na koje smo pokušali da dobijemo odgovor.
Nastalo od molersko-farbarske zadruge, osnovane 15. maja 1945. godine, preduzeće „Dekor“ je do početka raspada SFRJ izvodio radove širom zemlje, ali i na gradilištima u državama severne Afrike. Na aukciji održnoj 5. oktobra 2002. godine u prostorijama Privredne komore tadašnje SRJ preduzeće je prodato Milisavu Teodoroviću, vlasniku konkurentske firme “Duga M” za čak 50 miliona dinara. Od početnih 1,13 miliona dinara, pa do astronomske cene od (tada) 820.000 evra, Teodorović je stigao licitirajući sa Petrom Šakanom, vlasnikom takođe šabačke molersko-farbarske firme “Duga-Šakan”.
Velika zainteresovanost kupaca za najstariju šabačku firmu u ovoj branši tumačena je atraktivnom lokacijom od 19 ari pored takozvanog Malog parka, kao i vrednom jednospratnom poslovnom zgradom od 762 kvadrata (381 kvadrat u osnovi). Na istom placu, u dvorišnom delu, nalazila su se još četiri građevinska objekta od 330, 374, 118 i 44 kvadrata, ukupno 866 kvadrata, koji su preduzeću služili kao magacinski i pomoćni prostor.
Privatizacija “Dekora” doživela je potpuni fijasko već godinu dana posle aukcijske prodaje. Pošto su otkrili oglas kojim je novi vlasnik zakazao rasprodaju osnovnih sredstava preduzeća, radnici su stupili u štrajk. Na svetlo dana, ubrzo, izašle su zatim i mnoge druge sumnjive “rabote”, a pošto Teodorović nije u roku uplatio drugu od šest ugovorenih rata Agencija za prvatizaciju je 19. novembra 2003. godine s njim raskinula kupoprodajni ugovor.
Od tranzicione „avanture“ preduzeće se nikada nije oporavilo. Dospelo je u stečaj koji je 2007. godine okončan bankrotstvom i prodajom imovine (placa i građevinskih objekata na njemu) kompaniji „Jovanović“ iz Šapca za 14.770.000 dinara (tada oko 185.000 evra). Ono malo preostalih radnika, od 192 koliko ih je bilo u oktobru 2002. godine, a koji su svih tih godina bezuspešno obijali pregove gradskih i državnih službi završilo je na ulici.
Kada je i za koliko kompanija “Jovanović” preprodala plac i zgradu “Dekora” šabačkom građevinskom preduzeću “Set”, koje je u Katastru upisano kao novi vlasnik ovih nepokretnosti, nismo uspeli da dobijemo zvaničnu potvrdu. Na susednom placu, koji izlazi na Masarikovu ulicu, a koji je “Set” pribavio od vlasnika (sada srušenih) privatnih kuća, u međuvremenu je ozidana stambena zgrada.
Na naša pitanja, upućena vlasniku ili odgovornom licu “Seta”, koja smo dva puta poslali elektronskom poštom, nisu stigli odgovori. Ukoliko je cena po kojoj su kompaniji “Jovanović” plaćeni plac i objekti poslovna tajna (nezvanična informaciija je da se radi o 300.000 evra), u interesu javnosti svakako jeste da se zna da li preduzeće u skorije vreme planira da zida na toj parceli, s obzirom da je zgrada “Dekora” neadekvatno obezbeđena i da u tako ruiniranom stanju predstavlja ozbiljnu opasnost po građane ovog kraja.
– Preko puta su parkić i novosagrađano dečje igralište. Taj deo ulice, gde se nalazi “Dekor” nije osvetljen, i nimalo nije prijatno proći pored napuštene zgrade, a kamoli pustiti decu da se igraju. Mnogo puta smo videli kako u nju ulaze narokomani, a nedavno su primećeni i migranti, koji se verovatno tu uvlače da bi prespavali. Kako smo čuli, “Set” je na toj lokaciji hteo da zida novu stambenu zgradu, ali zašto su odustali nije mi poznato”, kaže nam Miloš Vuksović, koji živi nedaleko od Malog parka.
Ipak, nezvanično saznajemo da je šabačka građevinska firma nameravala da na placu “Dekora”, iza svoje novosagrađene zgrade u Masarikovoj ulici, zida još jedan višesprani stambeni objekat, koji bi izašao na susednu Ulicu Miloša Obilića, i da je već bila postigla dogovor sa vlasnicima kuća na nedostajućem delu lokacije. Međutim, za realizaciju projekta bilo je neophodno promeniti urbanistička akta, i zonu indivudalnog prevesti u zonu kolektivnog stanovanja. To je naišlo na otpor stanovnika ulice, pa gradska uprava preduzeću nije izašla u susret.
Prvi i poruke poslednjih
Na upravnoj zgradi “Dekora” i danas stoji mermerna ploča sa imenima njegovih 13 osnivača: Milana Vojinovića, Save Đedovića, Branka Ercega, Miodraga Zoranovića, Ljubomira Ilića, Milosava Jeremića, Vojislava Lazarevića, Ilije Lazarevića, Jovana Lalickog, Tanasija Lukića, Branka Mostarca, Josipa Rukavine i Vojislava Savića.
Međutim, kao nemi svedok početka novog milenijuma, na fasadi se nalaze i očajničke poruke, koje ilustruju kroz kakav su sve pakao prošli preostali zaposleni ove firme u periodu tranzicije: “Uhapsiti lopove”, “Opština ćuti”, “Vratite preduzeće”, “Opštinski sud je korumpiran”… a koje kiša i vetar nisu sprali iako je od tada prošlo više od decenije i po.
Mladi u Šapcu stali pred bagere i po drugi put u tri dana zaustavili građevinske radove u stambenom naselju Benska bara
Građani iz stambenog naselja Benska bara u Šapcu, uglavnom studenti i omladinci, stali su juče pred teške građevinske mašine i zaustavili radove na prostoru iza arteške česme u Ulici dr Andre Jovanovića. Revoltirani nedavnim rušenjem košarkašog igrališta, mladi od gradskih vlasti traže da ovaj sportski teren obnove i vrate u funkciju, kako im je i bilo obećano, umesto što ga pretvaraju u parking zonu ili mu daju neku drugu urbanističku namenu, a o čemu javnost nije obaveštena. Zahtev su potkrepili peticijom sa više od 800 potpisa.
„Kada su uklonili žičanu ogradu oko terena i krenuli sa zemljanim radovima, mislili smo će igralište detaljno rekonstruisati, jer je bilo dotrajalo. I zaista smo se bili obradovali. Međutim, ubrzo je na gradiliše stigla gomila behatona, pa se krenulo sa izgranjom betonskih staza… Ne znamo čemu sve ovo može da služi, nema nikakve slike kako će to izgledati na kraju, nema ni info-table ko je izvođač i koliko će radovi trajati. Ono u šta se svako može uveriti jeste da to više neće biti igralište, kaže Duško Cvijanović, koji naglašava da protest mladih nema nikakvu političku pozadinu.
Ovo je drugi put da omladina prekida radove kod arteške česme u Benskoj bari. sto su uradili i na Sretenje, kada su bageri počeli da kopaju još od ranog jutra, iako je bio i državni i veliki crkveni praznik. Juče je pred mašine stalo nekoliko dečaka koji su ovde došli sa loptom, a zatim su počeli da okupljaju i stariji, među kojima i njihovi roditelji, pa čak i bebe i dede. U raspravi sa građanima, bageristi su pokušavali da ih ubede da objašnjenje potraže u Gradskoj
„Ovom delu Šapca gravitira oko 10 hiljada građana, a sada više nemamo ni jedan koš. Bili smo na razgovoru sa gradonačelnikom (Nebojša Zelenović) koji nam je rekao da idemo na Stari grad (plaža pored Save) da se igramo. Mi koji imamo dvadeset godina možda i možemo odemo, ali šta će da rade deca uzrasta od deset godina. Rekli su nam da hoće da umesto terena postave dečje igralište sa ljuljaškama i klackalicama. Ima ovde mesta i za sportski teren i za klackalice, ali je očigledno da nema sluha“, kaže nam Mihajilo Okiljević.
Podršku mladima dale je i penzionerka Milica Gačić: „Ovda su odgajena moja deca, a treba da stasavaju i moji unuci. Budžin grad (stambeni blok na drugom kraju grada) ima i park i igralište za mele sportove i teniske terene, pa se pitam jesmo li mi u Benskoj bari građani drugog reda. Nema smisla uzimati deci jedini teren na kojem mogu da se igraju“.
Povodom protesta građana, načelnih Gradske uprave Milan Vasić kaže da se proces rekonstrukcije naselja Benska bara, koji je počeo prošle godine, polako privodi kraju.
„Moderno dečije igralište, veći i lepši park, nova česma i klupe su predviđeni projektom. Sportski teren je planiran na drugoj lokaciji u naselju, o čemu smo razgovarali sa grupom mladih sa kojima je upriličen sastanak prošle nedelje. Mislim da je sastanak bio dobar, a arhitekte će im sutra dostaviti detaljne informacije u vezi sa njihovim zahtevom. Očekujem da u interesu svih koji žive u naselju Benska bara dođemo do rešenja“, rekao nam je juče Vasić.
Šabački gradonačelnik saopštio da ga je Apelacioni sud u Novom Sadu oslobodio optužbe za nenamensko trošenje budžeta, a naprednjaci ističu da je od novinara sakrio istinu: da je njegovo krivično gonjenje obustavljeno jer je slučaj zastareo
Gradski odbor Srpske napredne stranke (SNS) u Šapcu prozvao je juče gradonačelnika Nebojšu Zelenovića, lidera stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), da je obmanuo javnost, kada je u utorak, na konferenciji za medije, saopštio da je Apelacioni sud u Novom Sadu utvrdio da on nije odgovoran za nenamensko korišćenje budžetskih sredstava i oslobodio ga optužbe. Naprednjaci ističu da je Zelenović, kao dokaz, novinarima pokazao samo prvu stranicu presude, skrivajući da se trećestepeno apelaciono veće, koje je odlučivalo po žalbama na osuđujuću presudu Višeg suda u Šapcu, nije ni bavilo činjenicama, već je njegovo krivično gonjenje prekinulo zato što je slučaj zastareo.
– Jeftinim trikom, Zelenović je opet pokušao da negira svoju odgovornost za proneveru gradskog budžeta, za što je dva puta bio osuđen, poturajući na uvid krnju presudu Apelacionog suda u Novom Sadu. Da je pokazao ostatak, svakako ne bi mogao da tvrdi da je nevin. Zelenović je pravdi izmakao samo zahvaljujući sporosti sudstva, koje je tako „uspešno“ reformisano u vreme vlasti Demokratske stranke – navodi se, između ostalog, u saopštenju za javnost šabačkih naprednjaka.
Dan ranije, na hitno zakazanoj preskonferenciji, Nebojša Zelenović je izjavio da je „protiv njega vođen montrani sudski proces, koji je trebalo da ga diskredituje kao gradonačelnika i da baci ljagu na Šabac“. On se novinarima obratio u društvu svojih najbližih saradnika i tom prilikom je direktno prozvao pojedine nosioce sudijskih funkcija u gradu, ali i optužio SNS da je njegovim progonom, zloupotrebljavajući institucije, pokušala da prekomponuje lokalnu vlast.
Proces protiv Zelenovića vođen je posle krivične prijave Državne revizorske institucije (DRI), koja je otkrila niz neusaglašenosti u raspolaganju sa budžetom grada za 2015. godinu. Optužnicom, koju je podiglo Osnovno javno tužilaštvo, šabačkom gradonačelniku na teret je stavljeno da je za 34,3 miliona dinara „probio“ planirana budžetska sredstva od 570,2 miliona, pri čemu je bio svestan zabranjenosti ovakvog dela.
Naš list je juče imao uvid i u ostatak predsude Apelacionog suda u Novom Sadu od 20. januara ove godine u kojoj se kaže da je trećestepeno veće, kojim je predsedavao sudija Dušan Vojnović, našao da „postoji bitna povreda postupka iz člana 438 st.1, tačka 1 ZKP-a u vidu nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja“. U obrazloženju presude se navodi da je za nenamensko trošenje budžetskih sredstava (iz člana 362, što je bilo stavljeno na teret Zelenoviću) predviđena novčana ili zatvorske kazna od jedne godine, a da apsolutna zasterelost gonjenja ovog krivičnog dela nastupa posle isteka četiri godine.
„Obzirom da je krivično delo bilo izvršeno od 18. do 31. decembra 2015. godine, evidentno je da je apsolutna zasterelost nastupila 31. decembra 2019. godine, dakle pre nego što je spis i dostavljen trećestepenom sudu“, navedeno je u obrazloženju presude Apelacionog suda. U presudi se još kaže da sud zbog toga neće u obrazloženju neće ulaziti ostale razloge žalbi, kao i da je bespredmetna žalba javnog tužioca, koji je tražio da se prethodna kazna Zelenoviću sa 50.000 dinara podigne na 300.000.
Odbijajuća presuda
Zakon poznaje tri presude u krivičnom postupku: osuđujuću, oslobađajuću i odbijajuću. Prve se donosi ukoliko je na glavnom pretresu krivica utvrđena, druga ako nije dokazana, a treća kada nastupi zastarelost dela.
Žalba bračnog druga
Uvid u kompletnu presudu rešio je i enigmu učešća Nine Zelenović, supruge Nebojše Zelenovića u ovom sudskom maratonu. Pored dvojice gradonačelnikovih advokata iz Beograda, ona je u svoje ime, a u korist bračnog druga, podnela žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu na osuđujuću presudu Višeg suda u Šapcu zbog „bitne povrede krivičnog postupka, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se presuda preinači i optužba odbije“.
Prema članu 433 ZKP-a, žalbu u korist optuženog mogu zaista izjaviti bračni ili vanbračni drug, zakonski zastupnik, srodnici po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj. Ova pravna mogućnost u praksi se obično koristi kada optuženi nema advokata, a nalazi se u takvom stanju da sam nije sposoban da podnese žalbu.
Iako se stranka Zajedno za Srbiju deklarativno izjasnila za bojkot njen lider Nebojša Zelenović izbegava odgovor da li će braniti svoju vlast na lokalnim izborima
Delagacija SzS u Briselu (Foto Tviter)
Kojom hudinijevskom tehnikom će šabački gradonačelnik Nebojša Zelenović uspeti da svoje glasače ostavi kod kuća na predstojećim parlamentarnim izborima, a da ih istovremeno dovede na biračka mesta da bi mu pomogli da eventualno sačuva vlast u gradu. Zelenović je još u septembru prošle godine saopštio da stranka Zajedno za Srbiju (ZZS) na čijem je čelu „neće učestvovati na lažnim izborima koje priprema režim Aleksandra Vučića“, ali se ni do danas nije izjasnio da li se to odnosi i na lokalne izbore u Šapcu.
Sve novinare koji su ga direktno pitali na tu, za njega izrazito „vruću“ temu, Zelenović je ostavio bez preciznog odgovora: „Na najbolji način iskoristićemo energiju građana… Biće doneta dobra odluka… Niko ne treba ništa da brine oko toga…“
Članice pokreta „1 od 5 miliona“, međutim, prozvale su prethodnih dana pojedine stranke iz Saveza za Srbiju (SzS) da se deklarativno zalažu za bojkot izbora, a da se „u potaji pripremaju za lokalne izbore“. „Sad će da krenu da registruju i grupe građana. Žele da se prikače na inkluziju lokalnih vlasti, gde možda već i jesu“, razotkrile su nameru pojedinih opozicionih lidera „ova deca“, a u kojoj su mnogi prepoznali taktiku aktuelnog šabačkog gradonačelnika.
Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS-a Dragan Đilas i Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana (PSS) slikali su se 29. januara u Briselu u društvu sa potpredsednicom Evropskog parlamenta Klarom Dobrev, sa kojom su razgovarali o predstojećim izborima. Fotografiju je na društvenim mrežama ispratilo saopštenje SzS-a u kojem je naglašeno da „opozicija u Srbiji ostaje jedinstvena u odluci o bojkotu lažnih izbora na proleće – na republičkom, ali i lokalnim nivoima“.
U međuvremenu, u subotu, 1. februara, u Kombak dvorani u Beogradu održan je „zajednički skup srpske opozicije“, na kojem je potvrđena privrženost ideji bojkota, i koji je tom prilikom ozvaničen kao jedini vid borbe protiv aktuelne vlasti. Pada, međutim, u oči da se u izveštajima sa tog događaja Nebojša Zelenović nigde ne pominje kao govornik ili viđeniji učesnik skupa, pa čak ni u šabačkim medijima.
Ovdašnjem gradonačelniku, koji je pored titule predsednika ZZS-a, poslednjih godinu dana uz svoje ime generisao i funkcije predsedavajućeg SzS-a i kopredsednika Demokratske stranke(ujedinjene), sve više curi vreme da otključa „lance i katance“ stranaka sa kojima je u savezu, a koje su nedvosmisleno odlučile da bojkotuju republičke i lokalne izbore. „Odluka o učešću na lokalnim izborima tek će biti doneta,“ izjavio je juče Zelenović, čiji se glavni koalicini partner u gradskom parlamentu, pokret Zapadna Srbija, odavno izjasnio za izlazak na lokalne izbore.
Šef odborničke grupe ZZS-a Živojin Vuletić, nedavno je sa skupštinske govornice poručio da oni „neće bez borbe predati grad“. Vuletić je predsednik Gradskog odbora SPO koji je podržao Zelenovićevu vlast, za razliku od centrale stranke koja je u koaliciji sa (SNS) na republičkom nivou.
Za šabačke naprednjake ne postoji dilema da će ZZS pokušati da zadrži lokalnu vlast u ovom gradu, koja se kroz razne transformacije i koalicije proteže još od 2000. godine.
„Sve što gradska vlast mesecima unazad radi, budžet koji su doneli, sve je u funkciji kampanje za lokalne izbore. Javna preduzeća su dobila nalog da rade samo one projekte koji se vizuelno mogu iskoristiti za pridobijanje glasova. Tako imamo asfaltiranje već asfaltiranih ulica ili šminkanje takozvanih trgova i za to ne štede novac građana. Potpuno su skrajnute osnovne životne potrebe“, kaže dr Boban Birmančević, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.
Vinaverov trg
Gradski projekat oko kojeg će se lomiti politička koplja u danima koji dolaze svakako će biti i izgradnja Vinaverovog trga. Uređenje platoa između takozvanog Zorkinog solitera i kafane „Šaran“, prema izjavi gradonačelnika Nebojše Zelenovića (sajt grada, 9. novembar prošle godine), inspirisano je pesmom Stanislava Vinavera „Gromobran svemira“. Istine radi, takva pesma ne postoji u opusu velikog književnika, erudite i prevodioca rodom iz Šapca, već je pod istim naslovom 1921. štampano njegovo najpoznatije prozno delo, zbirka četiri kratke priče.
Trg, po mnogima predizborni adut ZZS-a, radi se po ideji arhitekte Milene Zindović, a opozicija tvrdi da je posao obavijen velom tajne: nije istaknuto obeveštenje sa vrednošću investicije, rokovima, nazivom izvođača… što je takođe slučaj i sa izgradnjom takozvane Savske avenije. S druge strane, gradonačelnikovim gostima iz Beograda, koji su ovih dana posetili gradilište, svidelo se uređenje prostora, i što je veoma intrigantno – pozvali su Šapčane da izađu na izbore!
U šabačkom JKP “Stari grad” nisu objasnili šta se dogodilo sa službenim automobilom koji je 31. decembra odvezao novi direktor Miroslav Premović, a koji od tada nije na poslu
Odbornik u šabačkom parlamentu Goran Mijailović (SNS), podneo je krivičnu prijavu protiv Miroslava Premovića iz Niša, direktora JKP “Stari grad”, zbog sumnje da je kao odgovorno lice ovog kolektiva zloupotrebio službeni položaj. Premović je, kako se navodi u prijavi predatoj Policijskoj upravi i Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, poslednjg dana prošle, 2019. godine odvezao službeni automobil i od tada se više nije pojavio u firmi. Još jedna prijava, ali inspekciji rada, podneta je i protiv direktorove zamenice (pomoćnice) Snežane Đokić, a od inspektora se traži da provere da li je ona zasnovala radni odnos u ovom preduzeću uprkos zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.
U prijavi protiv Premovića se navodi da je on iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja upotrebio službeni auto “škoda oktavija” u privatne svrhe bez izdavanja putnog naloga, te da je iskoristio platnu karticu firme za isto vozilo za sipanje goriva u privatne svrhe u periodu od 31. decembra 2019. godine do dana podnošenja prijave, 28. januara 2020. godina.
Automobil konačno stigao
„Kao odbornik Skupštine grada, tražio sam od JKP “Stari grad” informaciju gde se službeno vozilo nalazi i šta je sa direktorom Premovićem, ali sam dobio samo šturo saopštenja da je on na bolovanju. Žao mi je ukoliko je direktor teže oboleo, ali nema razloga da se krije gde se nalazi automobil. Iz razgovora sa pojedinim zaposlenima u tom preduzeću saznao sam da je vozilo locirano u Nišu, u Ulici Alekse Šantića, gde se nalaze brojni servisi i autoplacevi, tako da se opravdano nameće pitanje da li je to vozilo oštećeno. Ukoliko jeste, onda je to još teže krivično delo“, rekao je za naš list Mijailović.
Miroslav Premović iz Niša postavljen je za direktora JKP „Stari grad“ u Šapcu u septembru prošle odlukom skupštinske većine na čelu sa strankom Zajedno za Srbiju aktuelnog gradonačelnika Nebojše Zelenovića. Na tom mestu on je zamenio Snežanu Đokić, koja je podnela ostavku posle više potresa u preduzeću, čiji su radnici jedno vreme odbijali da odnose smeće iz gradskog i seoskog područja, nezadovoljni niskim platama, lošim radnim uslovima, ali i uskraćivanjem solidarne pomoći, koju su dobile njihove kolege u drugim gradovima.
„Uvoz“ još jednog direktora iz drugih sredina u Šabac (prethodno su na čelo Pozorišta i Narodnog muzeja takođe postavljeni kadrovi sa strane) izazvao je veliku polemiku u lokalnom parlamenutu, ali i među „običnim“ građanima, koji su po društvenim mrežama kačili printskrin Premovićevog profila na Fejsbuku, na kojem je on sam sebe predstavio kao vlasnika Agencije za ekološke i ostale savete i ugostiteljske usluge. „Iskopana“ je negde, takođe, i njegova kandidatura na prošlim loklnim izborima u Nišu, gde se na listi „Iskreno za Niš“ generala Momira Stojanovića i advokata Srđana Aleksića nalazio na 23. mestu, kao diplomirani hemičar.
Iako je Snežana Đokić na mesto direktora JKP „Stari grad“ došla iz privatnog sektora (druge firme), kao kadar lokalne podružnice SPO, koalicionog partnera ZZS-a, ostala je da radi u ovom javnom preduzeću i posle razrešenja. Prekomandovana je za Premovićevog pomoćnika, a ova rokada, takođe, sada je predmet prijave koju je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Inspekciji rada pri Mačvanskom upravnom okrugu podneo Predrag Trifunović.
„ Snežana Đokić je navela da ostavku podnosi iz ličnih razloga, zbog čega bi joj automatski trebalo da prestane radni angažman u JKP “Stari grad”, jer prethodno nije bila zaposlena u ovom kolektivu. Međutim, sa Đokićevom je sklopljen ugovor o radu zbog navodno povećanog obima posla. Direktno su je postavili na mesto pomoćnika, odnosno zamenika direktora, a čoveka koji je u stalnom radnom odnosu i koji je do tog dana vršio tu funkciju skinuli sa tog mesta i postavili ga na mesto nekog šefa“, objašnjava odbornik Goran Mijailović.
U prijavi resornom ministarstvu i inspekciji se ističe da je Đokićeva posle smene zaposlena na novo radno mesto bez odobrenja nadležnog organa, Komisije osnovane po Uredbi vlade Srbije, pri čemu se molba za popunjavanje slobodnog, upražnjenog radnog mesta ili dodatnog radnog angažovanja podnosi nadležnom ministarstvu, a što nije učinjeno.
U međuvremenu, službeni automobil, za koji se tvrdi da ga je 31. decembra odvezao direktor Premović, osvanuo je na parkingu „JKP“ Stari grad. Radnici ovog preduzeća, koji mole da im se ne otkriva identitet, jer strahuju da će ostati bez posla, kažu da je po vozilo lično išla pomoćnica direktora Snežana Đokić, pošto je gradom prostrujala vest da su krivične prijeve stigle u MUP i tužilaštvo.
Đokić: Kola nisu havarisana
Privremena sprečenost za rad direktora Miroslava Premovića nastupila je zbog zdravstvenih problema od 8. januara 2020. godine, a poslovnim obavezama vratiće se po završetku lečenja, odgovorila nam je Snežana Đokić, pomoćnica direktora u JKP „Stari grad“. Ona je navela da je službeno vozilo marke „škoda oktavija“ korišćeno isključivo u profesionalne svrhe.
„Vozilo se nalazilo u Nišu, a sad se nalazi u krugu preduzeća. Automobil je u u ispravnom stanju i da nije havarisan“, istakla je Đokićeva.
Ona smatra da njenim imenovanjem nije premašen maksimalan broj zaposlenih u JKP „Stari grad“. Kako je navela, pre angažovanja u ovom javnom preduzeću radila je u fabrici „Zorka – mineralna đubriva“ i preduzeću „Metal-hemiko“.
I crkva i država ulažu velike napore u izgradnju velelepnih hramova i gradova. Vreme je da se uloži trud u izgradnju novog čoveka. Ako u tome uspemo – uspeli smo u svemu.
Vladika šabački Lavrentije, svetovno Živko Trifunović (Bogoštica kod Krupnja, 27. januar 1935), arhijerej je Srpske pravoslavne crkve sa najdužim episkopsim stažom, od preko pola veka. Zamonašio se kao student, na drugoj godini Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, potom je bio sveštenik na Kupresu, pa profesor Bogoslovije u manastiru Krka kraj Knina, da bi tokom zasedanja Sabora SPC u maju 1967. godine bio izabran za episkopa moravičkog, vikarnog episkopa patrijarha Germana. Poslednje tri decenije, od 23. jula 1989. godine, vladika Lavrentije se nalazi na čelu šabačke eparhije, koju je kao šabačko-valjevsku nasledio od preminulog vladike Jovana (Velimirovića) i nesebično podelio 2006. godine.
Za protođakona dr Ljubomira Rankovića, urednika „Glasa Crkve“, najpouzdanijeg biografa vladike Lavrentija, koga je on upoznao još kao dečak, bogoslov u manastiru Krka, episkop šabački je istorijska ličnost i vreme će to nedvosmislano potvrditi. Po mnogo čemu u novijoj istoriji SPC vladika Lavrentije je prednjačio: kao episkop zapadno-evropski i australijski (1969 – 1973) bio je prvi srpski arhijerej čija je noga (25. decembra 1969) kročila na australijski kontinent; kao episkop zapadno-evropski (1973 – 1989) bio je prvi arhijerej koji je po odluci Svetog sinoda i patrijarha (1983) otpočeo pregovore sa raskolnicima u Americi, a koji je 1991. u vreme Patrijarha Pavla krunisan pomirenjem.
U mestu Himelstiru, pola sata vožnje od Hanovera, vladika Lavrentije osnovao je Eparhijski centar i podigao manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, a nemačka štampa zabeležila da ga je svojim rukama zidao sa majstorima. Nabavio je i štampariju, pa su ovde po prvi put svetlost dana ugledala sabrana dela vladike Nikolaja (Velimirovića), čije je mošti preneo 1991. godine iz Libertvila (SAD) u rodni Lelić kod Valjeva. Ispod Soko grada kod Ljubovije, podigao je svoju zadužbinu, manastir Svetog vladike Nikolaja, posle Hilandara najveći u SPC, a u svom selu Bogovštici kopiju srušene Njegoševe kapele na Lovćenu.
Ovim hramom, posvećenom Bogorodici trojeručici, vladika Lavrentije je želeo da istakne jedinstvo srpskog naroda u svim srpskim zemljama.
Vreme u kojem živimo je turbulentno, i u svetu i kod nas. Država Srbija je bremenita problemima, a narod prilično podeljen… Šta biste danas poručili građanima, pitamo vladiku Lavrentija?
„Kad naiđu teška mutna vremena i učestaju sukobi i uzbune među ljudima, otvori se najednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i naš užas ili naše nerazumevanje nađu drevne i poznate reči kao jedini izraz“, zapisao je davno-davno Ivo Andrić. Drevna „Knjiga Života“ – Biblija, uvek je kraj moga uzglavlja. Pomogla mi je da na njenim porukama i poukama izgradim svoju veru u Boga, narod i sebe. U devetoj deceniji svoga zemnoga veka, ta vera me podmlađuje i čini optimistom. Pored svih životnih iskušenja i „bremenitosti problemima“, koje pominjete, ja verujem da je ovaj svet najbolji od svih Božjih svetova i da je ovo vreme najlepše i najbolje u sveukupnoj ljudskoj istoriji. Jer ovo je naše vreme. Veliki Božji dar nama. Naša najveća šansa. Bog nam nudi da iskoristimo tu šansu i opravdamo svoje uzvišeno ljudsko i hrišćansko prizvanje. Ne radi „istorijskog pamćenja“, nego radi nas, sada i ovde.
Moja poruka građanima Srbije i svim ljudima sveta je očinski poziv na odgovornost. Naročito na odgovornost za javnu reč. Opet citiram Andrića: „Mi nismo dovoljno svesni koliko naša javno izgovorena reč može dugo da živi zakopana u drugom čoveku“. Čuvajmo se teških i jakih reči. Reč je najoštriji i najotrovniji mač. „Ubi me prejaka reč“, bolno vapije pesnik Branko Miljković. Reč fijuče i puca kao bič, pogađa kao metak. „Budimo ljudi“, savetuje Patrijarh Pavle. Za razliku od svih živih bića Bog je ljudima dao jezik za sporazumevanje i razgovor. Pozivam sve građane Srbije, naročito nosioce javnih fukcija u društvenom i političkom životu, na međusobni bratski dijalog i dogovor. Da ojačaju razum a obuzdaju strasti, da spuste ton a uzvise čast i dostojanstvo.
U ovoj jubilarnoj godini kada obeležavamo osam vekova samostalnosti naše majke Crkve, pozivam sebe, vascelo sveštenstvo i Božji narod na saborni podvig svedočenja svoje vere, više primerom nego rečima. Jedan loš i ružan primer u stanju je da obesmisli hiljade dobrih i lepih reči i beseda. „Teško čoveku kroz koga dolaze sablazni“, opominje Hristos u Jevanđelju. U ovim danima kada se „sve prašta vaskrsenjem“, kolenopriklono od Boga i Božjeg naroda molim oproštaj za sve loše primere od strane nas, crkvene jerarhije, koje su mogle sablazniti slabe u veri.
U životu i radu imali ste i lepih, a pretpostavljamoi ružnih trenutaka. Šta Vas je najviše obradovalo, ako možete da izdvojite?
Najviše me obraduje dobrota, lep gest i postupak u svakodnevnom životu „običnih“ ljudi. Učtiva reč, blag osmeh, topao pogled, srdačan pozdrav… Iznad svega iskrena reč zahvalnosti za male sitne stvari. Ljubaznost i predusretljivost, spremnost da se pomogne onome kome je potrebna pomoć i sitna usluga. Najveća dragocenost našeg vremena su reči: Izvolite, Hvala, Izvinite, Oprostite… One žive i obitavaju u životu Božjeg naroda i na njima počiva poredak sveta. Svet je prepun dobrote. Ali dobrota nije bučna i reklamerska, nema marketing i kampanje… A zlo je bučno, samohvalisavo, galamdžijsko, drsko, nametljivo… Zato nam se čini da ga više ima. Ono živi na naslovniom stranama žute štampe i udarnim terminima tabloidnih elektronskih medija, najopasnijih trovačnica ljudske duše. Vašim kolegama preporučujem kao savet i zavet pesmu „brankovinske vile“ Desanke Maksimović: „Objavite jednom na velika zvona“.
Mnogim Šapčanima u sećanje su urezane slike iz šabačke hale 1995. dok obilazite izbeglice iz Krajine, mesta gde ste u mladosti živeli i radili. Šta Vas je najviše rastužilo u prethodnim godinama?
Najviše me rastužuje ljudska bahatost, osionost, umišljenost, samoživost, bezobzirnost… Gorki su plodovi ovog korova koji raste u dušama pojedninih ljudi i naroda. Svedoci toga su milioni i milioni izbeglica, beskućnika i apatrida koji se potucaju i blude svetom od nemila do nedraga. Na desetine miliona porodica i dece u Africi pate u siromaštavu i umiru od gladi. Sa njima je raspeti i vaskrsli Hristos. On živi u svakoj njihovoj suzi, bolu, uzdahu, vapaju… I među nama mnogo je onih kojima je naša pomoć potrebna. Onaj ko hoće da sretne i vidi Hrista, neka ukaže pomoć svome komšiji bolesniku, siromašku, nemoćnoj starici ili starcu… Neka im se nađe… Čaša hladne vode, šolja čaja, lep i topla reč veliki su kao hram. Na pitanje da li će Hristos kada ponovo dođe naći vere na zemlji, Sveti vladika Nikolaj odgovara: „Naći će je, ali ne u raskošnim hramovima i psalmodijama već u šaputanju ljudskog jezika i u tišini i toplini ljudskog srca“.
Veliki zadaci stoje danas pred srpskom crkvom i srpskom prosvetom i kulturom. Potrebni su veliki napori na duhovnoj i kulturnoj obnovi, kao i na obrazovanju i prosvećivanju našeg naroda, osobito mladih. To je temelj svake obnove. I crkva i država ulažu velike napore u izgradnju velelepnih hramova i gradova. Vreme je da se uloži trud u izgradnju novog čoveka. To je pretežnije od svega. To je temelj nove Srbije. Ako u tome uspemo – uspeli smo u svemu.
Sećajući se tragičnih zbivanja 1995, koja spominjete, ponosan sam na svoj narod. Srbija je raskopčala nedra i primila svoju stradalnu braću, deleći sa njima sve što je imala. To su bili dani sankcija, izolacije, besparice, siromaštva… Ali iznad svega dani velikog ljudskog i hrišćanskog srca. To mi daje razlog da verujem u svoj narod. Pored svih teškoća i iskušenja sa kojima smo suočeni verujem da ćemo, uz Božju pomoć, naći izlaz iz svih nevolja, i iz svega izaći veći i snažniji. Da svedem ovaj odgovor na sentencu našeg velikog pisca Dobrice Ćosića: „Voda i narod uvek nađu svoj put!“
Sa tom verom i nadom pozdravljam sve čitaoce „Politike“ radosnim pozdravom pobede života: HRISTOS VASKRSE!
Prihvatilište za decu
Vladika Lavrentije darovao je prošle godine pola hektara zemlje u šabačkom naselju Kasarske livade za izgradnju prihvatilišta za autističnu decu „Bogdaj“, koja je u toku. Parcela se nalazi uz budući duhovno-sportski centar, koji vladika podiže za srpsku decu i omladinu. Između centra i prihvatilišta biće sagrađen most. Dr Ljubomir Ranković nas podseća da je Sveti vladika Nikolaj svojevremeno u Bitolju osnovao dečje sirotište „Bogdaj“, o kome se neposredno starala sestra Nada Adžić, potonja monahinja Ana, koja je u svom dnevniku o tome ostavila najdirljivija svedočanstva.
Ustanova ne obavlja delatnost već treću godinu, računi su blokirani, ali se novac isplaćuje mimo zakona, utvrdila DRI
Apoteka „Šabac“ nema ni jedan poslovni objekat, niti ijednog zaposlenog farmaceuta. Ustanova od oktobra 2017. godine ne obavlja delatnost za koju je osnovana – pružanje farmaceutskih usluga na području grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva, ali i dalje ima direktora, upravni odbor i ogromna dugovanja dobavljačima. Na ovo je skrenuo je pažnju izveštaj Državne revizorske institucije (DRI), koja je od tada do danas utvrdila i niz drugih poslovnih prekršaja.
Računi i podračuni Apoteke „Šabac“ (bivše Apotekarske ustanove „Šabac), čija je osnivačka prava vlada Republike Srbije 2006. godine prenela na grad Šabac, blokirani su u kontinitetu od 11. januara 2017. godine. Posle višemesečnih protesta zbog neisplaćenih zarada i neizvesne sudbine ustanove, više od četrdest zaposlenih, uglavnom diplomiranih farmaceuta, završilo je na birou rada.
Na kraju 2018. godine ukupna blokada Apoteke „Šabac“ iznosila je 146.967.000 dinara, od čega se čak 95 odsto odnosi na potraživanja dobavljača za lekove, među kojima su najveća „Feniks Farme“ u iznosu od 87.461.000 dinara, „Farmalodžista“ od 42.897.000 dinara i „NS Farme” od 8.790.000 dinara. U sistemu prinudne naplate nalaze se i nalozi izvršitelja u iznosu od 5.460.000 dinara, advokata od 627.000 dinara, Poreske uprave od 600.000 dinara…
„Oprema Apoteke ‘Šabac’ je tokom 2017. godine zaplenjena i prodata u celosti od strane izvršitelja po tužbama poverilaca, zalihe lekova i komercijalne robe su takođe prodati na javnim licitacijama. Apoteka je izdala u zakup sedam objekata, za četiri je utvrđen prestanak prava korišćenja od strane Skupštine Grada, a tri su zatvorena“, konstatovala je DRI.
Od blokade su bili izuzeti samo namenski otvoreni računi za isplatu plata, naknada za vreme bolovanje i otpremnina, ali su ovi računi, prema nalazu DRI, korišćeni nezakonito. Utvrđeno je da je na namenski račun u 2017. ukupno uplaćeno 49.707.000 dinara po osnovu naplate zakupa i od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po osnovu konačnog obračuna za izdate lekove na recept i pomagala. U 2018. godini ukupno je uplaćeno 1.267.000 dinara od fizičkog lica za otkup stana i Predškolske ustanove „Naše dete“ za kupovinu osnovnih sredstava.
Tokom 2017. i 2018. godine, utvrdila je DRI, Apoteka je sa ovog računa plaćala zaostale zarade zaposlenih, naknade troškova za odlazak i dolazak sa posla i nekorišćeni godišnji odmor, otpremnine, redovnu platu v. d. direktora i naknadu članovima Upravnog odbora (143.000 i 132.000 dinara). Izmirena su dugovanja prema dobavljačima od 1.561.000 dinara mimo utvrđenog redosleda u prinudnoj naplati, plaćene knjigovodstvene usluge od 237.000 dinara sa validnom i 150.000 dinara bez validne dokumentacije i advokatske usluge u iznosu od 210.000 dinara.
„U postupku revizije utvrđeno je da je Apoteka ‘Šabac’ na svojim fakturama, koje je ispostavljala zakupcima navodila račun za isplatu plata, koji ne podleže prinudnoj naplati, umesto računa za redovno poslovanje koji su blokirani. Ovakvim postupanjem, sredstva ostvarena po osnovu zakupa i prodaje nefinansijske imovine nisu iskorišćena za namirenje poverilaca, što je suprotno Zakonu“, istaknuto je u izveštaju DRI.
Državni revizor je utvrdio i da Upravni odbor Apoteke „Šabac“ nije doneo finansijski plan ni za 2017, ni za 2018. godinu, što je takođe nije u skladu sa Zakonom. Revizorskom timu nisu dostavljeni dokazi da je Upravni odbor zasedao od maja 2017. godine, a ni nadzorni odbor nije podneo gradu Šapcu godišnji izveštaj.
Uprava Apoteke „Šabac“ nekada se nalazila u zgradi Prve narodne apoteke u Gospodar Jevremovoj ulici broj 23, koju je pre Drugog svetskog rata namenski izgradio čuveni šabački apotekar Ilija Ranković. U prizemlju zgrade bio je prodajni deo, u podrumu proizvodni, na prvom spratu poslovni, a na drugom stan. Apotekara su po ulasku u Šabac streljali partizani, bez suda na savskom mostu, i oduzeli zgradu u centru, koja je danas predmet restutucije.
U ovoj zgradi su danas Turistička organizacija grada, koja koristi prizemlje do ulice kao svoj izložbeni prostor i uprava Predškolske ustanove. U jednoj sobi na drugom spratu, takođe, nalazi se i kancelarija v. d. direktora Apoteke „Šabac“ dr Pantelije Stojinovića, specijaliste medicine rada.
„Ne mogu ništa da vam kažem. Gradonačelnik (Nebojša Zelenović) mi je rekao da jedino on može da daje izjave za medije. Niste jedini koji su tražili, bio je i RTS“, saopštio nam je kratko Stojinović od koga smo, kao odgovornog lica koje zastupa ustanovu hteli da čujemo odgovore na zamerke u poslovanju Apoteke na koje je ukazala DRI.
Zahvaljujući donaciji EU PRO stvoreni uslovi za obnovu ruinirane šabačke sokolane koja je zabravljena već pet godina
Otvoren daleke 1934. godine, Sokolski dom u Šapcu poslednje pola decenije uopšte nije radio. Opterećeno gubicima, matično Sokolsko društvo „Dušan Silni“ se ugasilo, a nerešeni vlasnički odnosi, ostavili su duboke ožiljke na zgradi, koja je, ruinirana i spolja i iznutra, morala da zaključa vrata. Ovih dana, zahvaljujući donaciji EU i sredstvima šabačkog budžeta, konačno su stvoreni uslovi da se raspiše tender za rekonstrukciju sokolane.
„Nije bilo nimalo jednostavno stvari pokrenuti sa mrtve tačke. Zvanični vlasnik zgrade bilo je tadašnje sokolsko društvo, koje nije pristajalo da pravo svojine prenese na grad, a nije imalo sredstava da se o njoj stara. Gradska uprava, sa druge, strane nije imala pravni osnov da uloži novac, pa smo se vrteli u začaranom krugu“, kaže za naš list Dragan Nikolić, gradski većnik zadužen za sport.
Sokolski dom u Šapcu zidan je u periodu od 1930. do 1934. godine, po projektu inženjera Ante Gašparca. Građevinski materijal ovdašnji sokoli počeli su da pripremaju pre Velikog rata, ali je sve uništeno tokom austrugarske okupacije. Sredstva za gradnju skupljena su potom dobrovoljnim prilozima građana, donacijom opštine i države, a na svečanom otvaranju 3. juna 1934. godine govorio je kralj Aleksandar Karađorđević, koji je tog dana pustio u saobraćaj i železniči most preko Save.
Monumentalna građevina podignuta je na uglu ulica Miloša Obilića i Koste Abraševića, sa jasno odvojenim delom u kome je smeštena sala za vežbanje. Krajem dvadesetog veka sokolani je sa dvorišne strane dodat aneks sa tribinama i svlačionicama ispod njih. Zgrada je 2005. godine proglašena za spomenik kulture, ali poslednju deceniju, nažalost, nije održavana: crepovi su pospadali, tavanica se provalila na više mesta, voda je prodrla do parketa, prozori su izlupani… Propalo je i rukometno igralište sa montažnim tribinama u dvorištu.
„Zgrada Sokolskog doma preneta je 2014. godine u svojinu države, pošto je društvo „Dušan Silni“ zbog dugova dospelo blokadu, pa u stečaj. To je procedura koju je regulisao zakon. Od republičke Direkcije za imovinu, potom, grad je zatražio da mu se prenese pravo vlasništva nad sokolanom i Koš klubom. Vlada Srbije je to odobrila, posle čega je između Direkcije i grada potpisan ugovor o prenosu imovine bez nadoknade“, objašnjava Nikolić.
Sokolski dom je, tako, postao deo šabačkog JP „Sportski centar“, ali prema Nikolićevim rečima nije bilo lako pronaći veliki novac za njegovu rekonstrukciju.
„Više puta smo bezuspešno konkurisali kod domaćih ministarstava sa tim projektom. Prošle godine pojavio se međunarodni konkurs EU PRO na koji smo se takođe prijavili. Njihovi predstavnici – reč je o švajcarskoj organizaciji (SWISS PRO) koja nagleda projekte – bili su u Šapcu, uverili stanje na terenu, ali i potencijale koji Sokolski dom ima, i odobreno nam je 150.000 evra. Sa još 100.000 evra, koliko smo ove godine za tu namenu opredelili iz gradskog budžeta, trebalo bi da imamo dovoljno novca za sve planirane radove“, navodi Nikolić.
Naš sagovornik ističe da će sokolana biti građevinski kompletno rekonstruisana, uključujući i električne i vodovodne istalacije i grejanje. Njen spoljašnji izgled mora ostati nepromenjen, jer taj uslov diktira status spomenika kulture, a kod enterijera je dozvoljeno da tavan bude adapriran u osam kancelarija i konferencijsku salu.
„Već u drugoj polovini marta bi trebalo da znamo koja je firma dobila tender. Rokovi za rekonstrukciju su vrlo brzi, najdalje šest meseci, tako da bi do kraja godine trebali da imamo potpuno funkcionalan Sokolski dom. Novu salu će za vežbanje prevashodno koristiti naši najmlađi sugrađani, to je program ‘Rastimo zajedno’, koji trenutno sprovodimo sa profesorima fiskulture po škola, a u slobodnim terminima i drugi klubovi“, naglašava Dragan Nikolić.
Gradski većnik za sport, koji je rukovodilac projekta rekonstrukcije Sokolskog doma, kaže da je ideja da se kancelarijski prostor, kao i sva logistika u rekonstruisanom objektu, stavi na raspolaganje gradskim sportskim savezima i organizacijama. Na taj način će biti ostvarene uštede gradskoj kasi iz koje su do sada plaćani troškovi rentiranja i održavanja prostora.
Sređivanje rukometnog igrališta u dvorištu, koje je predviđeno da bude pokriveno tartanom, sledeći je potez na potpunom oživljavanju sadržaja Sokolskog doma u Šapcu za koji će se novac tražiti iz rebalansa budžeta.
Uklonjena imena dobrotovora
Sokolski dom u Šapcu je posle Drugog svetskog rata postao sedište Društva za telesno vaspitanje „Partizan“, pod kojim imenom ovo popularno gradsko vežbalište pamte starije generacije. Sa zidova u sali nove vlasti su uklonile tri velike table, od kojih dve u crnom mermeru. Na njima su bila uklesana imena osnivača ovdašnjeg sokolskog društva i njegovih dobrotvora, čijim je novcem izgrađena zgrada, koju je otvorio kralj Aleksandar.
Na tri punkta u šabačkoj Mahali za samo jedan dan prikupljeno više stotina potpisa
Plakat na kafani Zorice i Lile Ahmetovića
Potpisivanje zahteva za promenu naziva ulice
Ulica Avde Karabegovića i spratna kuća Šaulića sa desne strane
U šabačkoj Mahali, gradskom naselju sa preko 4.000 stanovnika, pokrenuta je peticija da se tragično nastradalom Šabanu Šauliću, dodeli ulica u Šapcu. Meštani bi želeli da se dosadašnja Ulica Avde Karabegovića, centralna u naselju, preimenuje u ulicu koja će nositi ime po mnogima našeg najboljeg pevača narodne muzike. U ovoj ulici Šaban je odrastao, tu se i danas nalazi kuća njegovih preminulih roditelja Huse i Ilduze, ali i kuće pokojnog strica Alije i drugih rođaka.
Po jednom istraživanju, sprovedeom u Beogradu, a koje je posle 2000. godine naručila šabačka gradska vlast, na pitanje upućeno mlađoj populaciji po kome ili po čemu je Šabac prepoznatljiv, većina je na prvo mesto stavila Šabana Šaulića, potom Ljubu Aličića, takođe pevača, a na treće Šabački vašar.
– Šaban je zaista bio kralj, neponovljiv. Ne samo u muzici, već i sportu, druženju sa ljudima. Vest o njegovoj pogibiji sva nas je šokirala. Isprva nismo mogli da poverujemo, ali kada je potvrđena, cela Mahala je zanemela od tuge. Zahtev da se ovdašnja glavna ulica dobije njegovo ime, samo je deo onoga čime mu se moramo odužiti, kaže za naš list Memiš Aljić u čijoj se videoteci rodila ova ideja.
Peticija za promenu naziva Ulice Avde Karabegovića, pesnika čija se porodica doselila iz Budima u Modriču, a on školovao u Aleksincu u Srbiji, i svojim književnim stvaralaštvom se zalagao za zbližavanje „trojeverne braće“, prikuplja se kod Meme u video klubu, kod Lula u kladionici i kod Zorice i Lile u kafani, kako je ispisano na plakatima koji su polepljeni po Mahali.
– Znamo sve o Avdi Karabegoviću, Halidbegovom, i njegovom rodoljubivom delu, znamo i da se sa balkona Narodnog pozorišta u Beogradu od njega oprostio takođe velikan Branislav Nušić. Ovaj naš zahtev se nikako ne bi smeo protumačiti kao skrnavljenje uspomene na pesnika, već kao sled stvari koje nameće sam život. Ima drugih ulica u Šapcu koje bi se mogle nazvati po ovom pesniku, a zaista je prirodno da ova naša nosi Šabanovo ime, ističe Memiš Aljić.
Na tri punkta u Mahali za samo jedan dan prikupljeno je više stotina potpisa, sve sa brojevima ličnih karata. U video klub kod Meme ljudi dolaze već u ranim jutarnjim satima, a odocneli se potpisuju kod Luleta ili Lile i Zorice.
Lule (Juso Dervišević) je Šabanov vršnjak, jedan od njegovih najboljih drugova. U kafani kod Luletovog oca Ikaša, najbolji srpski pevač narodne muzike je prvi put javno nastupao. Na početku karijere, takođe, pevao je u kafani kod Lile (Ahmetovića), preko puta kuće strica Alije, koji je devedesetih bio odbornik Skupštine grada. Ovu kafanu je držao još Lilin otac Mehmed, koji je ušao u poznatu boemsku pesmu „Prošetali šabački trgovci“, a sada je vodi Lilina ćerka Zorica.
Ove kafane nalaze se u sadašnjoj Ulici Abde Karabegovića, koja počinje od raskrsnice sa Ulicom Vuka Karadžića. U drugoj polovini ulice, sa desne strane, nalazi se spratna kuća Šaulića, u kojoj posle smrti Ilduze Ilde Šaulić niko ne živi. Kako pričaju prve komšije, Šabanova ćerka Ilda (ime dobila po babi) nedavno je promenila sav nameštaj, ali se još niko nije uselio. Ulica se završava se kod kuće roditelja Hasana Dudića, takođe poznatog pevača i folk kompozitora, koji je brat od tetke Šabana Šaulića.
Peticiju za promenu naziva Ulice Avde Karabegovića u ulicu Šabana Šaulića, pored stanovnika Mahale, narednih dana moći će da potpišu i ostali građani Šapca na prostoru ispred stare robne kuće. Potom će, u skladu sa procedurom, biti upućena Komisiji za promenu naziva ulica i trgova Skupštine grada.
U međuvremenu, na zidu stadiona FK „Borac“ u šabačkoj Mahali, u kojem je (kao i u dosta poznatijoj „Mačvi“) Šaban Šaulić u mladosti trenirao fudbal, mladi autor Đurađ Stevanović oslikao je mural sa njegovim likom. U Mahali se takođe prepremaju i da organizovano pođu na sahranu u Beograd.
Miroljub Mijušković 